Treće izdanje kontinentalne smotre najboljih fudbalskih reprezentacija donelo je i dve novine. Evropski kup nacija je preimenovan u Evropsko prvenstvo, a zbog velikog broja prijava, kvalifikacije su održane po grupama. Prijavila se 31 reprezentacija, a napokon je i SR Nemačka poslala prijavu. Reprezentacije su podeljene u osam grupa, a iznenađenja je bilo pregršt.
Ukupno je odigrano 90 utakmica, koje je pratilo više od tri miliona gledalaca. U četvrtfinale, koje se i dalje igralo po kup sistemu, plasirale su se Engleska, Španija, Francuska, Jugoslavija, Bugarska, Italija, SSSR i Mađarska.
Završni turnir je održan u Rimu, Napulju i Firenci, a za njega su se kvalifikovale selekcije Jugoslavije, SSSR-a, Engleske i Italije.
U susretu za treće mesto Engleska je trijumfovala nad nemotivisanim Sovjetskim Savezom (2:0), a finale između Italije i Jugoslavije je odigrano pred 85.000 gledalaca na stadionu “Olimpiko” u Rimu.
Nakon 120 minuta igre nije bilo pobednika (1:1), pa se za dva dana na istom stadionu odigrao novi susret. Italija je tada slavila sa 2:0, golovima Luiđija Rive (12. minut) i Pjetra Anastazija (31. minut).
Bilo je to takođe jedino ponovljeno finale u istoriji evropskih prvenstava. Glavne zvezde turnira bili su Dino Zof, Luiđi Điđi Riva, Pjetro Anastazi, dok je prvi strelac bio Jugosloven Dragan Džajić sa dva pogotka.
