Aleksandar Mitrović Архиве - Page 8 of 16

Na današnji dan, 13. septembra 2014. u Beogradu je u 76. godini, naprasno preminuo Milan Galić, po ocenama stručnjaka i ljubitelja fudbala, jedan od najboljih igrača i napadača u istoriji beogradskog Partizana i jugoslovenskog fudbala.

Igrao je levo krilo i levu polutku, ali se kod najšireg kruga ljubitelja fudbala proslavio kao vođa navale. lako osrednjeg rasta (visok 176 cm), bio je vrlo brz i okretan, sposoban da da se snađe na svakoj poziciji u navalnom redu.

U dresu Partizana Galić je odigrao ukupno 281 utakmicu i postigao 165 golova. Iako sjajan strelac, čiji su pogoci često odlučivali brojne utakmice, nijedanput nije bio najbolji golgeter u prvenstvu, ali je zato postigao sjajan „hat-trick“ u osvajanju šampionske titule sa Partizanom: 1961, 1962. i 1963. godine! Tri sezone uzastopno i još jedanput 1964/65.

Igrao je i u onoj nezaboravnoj sezoni kad je Partizan 11. maja 1966. godine protiv Real Madrida (1:2) u Briselu stigao do finala Kupa evropskih šampiona. Nalazeći se na odsluženju kadrovskog roka u JNA, odigrao je samo tri utakmice (i postigao dva gola), ali je doprineo da ova sjajna generacija Partizana stigne skoro do trona evropskog fudbala.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 51 utakmicu i postigao 37 golova, samo jedan pogodak manje od Stjepana Bobeka koji je sa 38 golova strelac-rekorder u reprezentaciji. Uz Bobeka, koji mu je, kako je sam govorio, uvek bio uzor, on je tek drugi fudbaler koji je prestigao predratni rekord slavnog „Moše“ Marjanovića, koji je na 58 utakmica postigao 37 golova za reprezentaciju.

Pripremajući se za olimpijski turnir 1960. godine u Italiji, Galić je učvrstio mesto u ekipi, naročito posle dobre igre 11. maja 1960. protiv Engleske (3:3) u Londonu, postigavši dva gola za Jugoslaviju. Na turniru u Italiji bio je kapiten reprezentacije i na svakoj utakmici postigao bar jedan gol. Sa ukupno sedam pogodaka bio je sa Dancem Nielsenom najbolji strelac turnira. Put do jedine dosad osvojene zlatne olimpijske medalje vodio je preko pobeda nad Egiptom (6:1) i Turskom (4:0), na kojima je Galić postigao po jedan gol, zatim preko nerešenog susreta sa Bugarskom (3:3) u kome je Galić briljirao i postigao sva tri gola, zatim preko polufinala protiv Italije (1:1) u kome je Galić postigao jedini pogodak za naš tim i imao sreću da uz pomoć žreba stigne do poslednjeg stepenika turnira, do finalnog susreta protiv Danske (3:1).

U odlučujućoj utakmici protiv Danaca, već u 1. minutu igre, postigao je vodeći gol za Jugoslaviju i skoro ponovio podvig iz debitantskih dana, ali je u 38. minutu zbog prigovora sudiji Lo Belu bio – isključen! Umesto njega, na kapitensko postolje ispeo se Bora Kostić, a on je kao poslednji primio pobedničku medalju.

Iste godine igrao je i u finalu prvog Kupa evropskih nacija 10. jula 1960. protiv SSSR-a (1:2) u Parizu. Posle podviga u polufinalnom susretu protiv „Trikolora“ (5:4), u kome je postigao jedan pogodak, Galić je i u finalnom susretu zatresao mrežu legendarnog golmana Jašina, ali je trofej, posle produžetka utakmice, ipak pripao ekipi SSSR-a. Naša ekipa osvojila je „srebro“ – titulu vicešampi-ona Evrope.

Na Svetskom prvenstvu 1962. godine u Čileu, na kome je naš tim osvojio četvrto mesto, Galić je igrao na svih pet utakmica i postigao tri gola. Tada se nalazio u zenitu karijere i njegove igre ocenjene su svetskim dometima.

Od oktobra 1966. do juna 1970. igrao je za belgijsku ekipu Standard Liege, a zatim od juna 1970. do juna 1973. godine u Francuskoj, za ekipu Stade de Reims.

Pošto se 1973. vratio u Beograd, završio je studije i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ostao je aktivan u fudbalu, kao pravni stručnjak u Fudbalskom savezu Jugoslavije.