Ne dešava se svakog dana da Srbija pobedi Nemačku. U fudbalu. I to na Svetskom prvenstvu. Bio je 18. jun 2010. Dan kada su “Orlovi” zabeležili najveću pobedu u novijoj istoriji.
Fudbalska reprezentacija naše zemlje savladala je u drugom kolu grupe D selekciju Nemačke sa 1:0 i stekla realne šanse da produži svoj boravak na tlu Južne Afrike.
Pamtiće se da smo u Port Elizabetu posle 38 godina savladali Nemačku na Mundijalima, naplatili im za sve tokom višedecenijske “patnje” i ispratili ih sa stadiona “Nelson Mandela Bej” povicima “Aufiderzen”. Vrata mundijalskog raja Srbije golom je otvorio Milan Lane Jovanović, ali prvu pobedu na svetskim prvenstvima darivao nam je i golman Vladimir Stojković, koji je panterskim refleksom zaustavio jedanaesterac Podolskog u 60. minutu i sačuvao Nemanju Vidića giljotine srpske javnosti koja je već bila spremna.
Srpski fudbaleri euforično su proslavili pobedu nad Nemačkom! Strelac istorijskog gola za Srbiju Milan Lane Jovanović izašao je iz svlačionice u društvu nemačkog selektora Joakima Leva, a zatim se srdačno izljubio sa srpskim novinarima.
“Ostaće zapisano da je Srbija posle gotovo četiri decenije pobedila Nemačku na velikom takmičenju. Ostaće zapisano i moje ime… Bože, hvala ti… To ne može da se opiše, ostavio sam nešto sinovima… Ma, ne bih ovo menjao ni za džak para, jer to može da se potroši. Sad sam više srećan nego posle postignutog gola. Možda smo svi postali igrači na ovoj utakmici…Zamerali su nam da nikad nismo pobedili veliku reprezentaciju, a sada se i to desilo”, poručio je Jovanović.
Nakon što je španski arbitar označio kraj, Milan je ponovio scenu iz duela sa Rumunijom i podigao selektora Antića, koji ga je poljubio u čelo. Ostali reprezentativci Srbije pobedu su proslavljali sa navijačima, a još jedan junak meča, Vladimir Stojković, sa tri prsta napustio je poprište bitke. Koliko je “orlovima” značila pobeda nad “pancerima” možda najbolje otkriva jedan detalj posle postignutog gola.
U želji da podeli radost sa navijačima, Milan Jovanović je preskočio ogradu i upao u kanal. “Kada smo se vraćali na teren, Lane mi je samo rekao: ‘Kume, upao sam u kanal, sve me boli’”, rekao je zadovoljni Miloš Krasić. Junak nacije objasnio je da u tom trenutku nije mogao da iskontroliše emocije, a zatim je na zanimljiv način objasnio odlučujući trenutak na utakmici.
“Jesam propao u kanal, ali sam se podigao kao mačka. Šta kažete? Iskreno da vam kažem, da sam iz prve zahvatio loptu koju mi je Žigić spustio, ne bih postigao gol. Svesno sam rizikovao situaciju da mi Nojer uđe u šut, tako da sam je primio delom tela koji se nalazi ispod stomaka”, poručio je Jovanović priznavši da su on i njegovi drugovi do meča sa Nemačkom preživeli pakao.
“Srbijo, bićete ponosni na svoju decu. Način na koji se odnose prema dresu je nešto najlepše što mogu da ponude”, poručio je posle Nemačke selektor Srbije Radomir Antić.
Međutim, nismo mogli da pobegnemo od svog mentaliteta i “tradicije”. Previše smo “poleteli”, pa je usledio strmoglav i bolan pad.
Umesto da Nemačka zaista postane prekretnica srpskog fudbala i podigne nivo naše igre i rezultata u narednim godinama, sve je bačeno u vodu samo nekoliko dana kasnije šokantnim porazom od Australije.
Bila je potrebna pobede za osminu finala, gde se našem timu dalje žreb sjajno “otvarao” i pružao ogromne mogućnosti, ali su “Orlovi” nadigrani od strane “Kengura”, za koje se uz dužno poštovanje može reći da su amateri u tom poslu.
Tako je propuštena prilika da se na najvećem trijumfu u novijoj istoriji izgradi pobednički mentalitet, pa je Srbija nakon tog senzacionalnog podviga pala na još niže grade.
