Mihajlović Siniša

	Ime i prezime						Siniša Mihajlović
	Rođen						20/02/1969 † 16/12/2022
	Mesto u timu						Odbrana
	Utakmica za reprezentaciju						63
	Golova za reprezentaciju						10 gola i 1 autogol
	Debitovao						16/05/1991
	Igrao u klubovima						FK Borovo (Borovo), FK Vojvodina (Novi Sad), FK Crvena Zvezda (Beograd), AC Roma (Ita), AC Sampdoria (Ita), SS Lazio (Ita), Inter (Ita)

Rođen 20. februara 1969. godine u Vukovaru, umro 16. decembra 2022. u Rimu (Italija).

Karijeru je počeo kao levo krilo, da bi prelaskom u Italiju bio prekomandovan u odbranu, gde je igrao do kraja igračke karijere. Poznat je kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca u svetu. On i Đuzepe Signjori su jedini igrači koji su u Seriji A postigli tri pogotka na jednoj utakmici iz slobodnih udaraca, a takođe drži rekord po broju postignutih golova (28) iz slobodnih udaraca u Seriji A.

Igračka karijera

Prošao je sve mlađe kategorije Borova iz Vukovara, a 1986. je sa 17 godina prebačen u prvi tim. Za prvi tim je debitovao 25. maja 1986. u Belom Manastiru protiv tamošnje Šparte, a Mihajlović je postigao gol u meču koji je završen rezultatom 1:1. Privukao je pažnju na sebe i igranjem za reprezentaciju SR Hrvatske na međurepubličkim takmičenjima mlađih kategorija.

U leto 1988. prelazi u Vojvodinu, gde je već u prvoj sezoni postao standardni prvotimac sa 31 odigranih utakmica, a pod vođstvom trenera Ljupka Petrovića Vojvodina je te sezone 1988/89. nakon 23 godine postala prvak države. Nakon dve i po sezone provedene u Vojvodini, Mihajlović 10. decembra 1990. potpisuje ugovor sa Crvenom zvezdom. On se veoma brzo uklopio u novom timu koji je bio pun vrhunskih fudbalera kao što su Dejan Savićević, Robert Prosinečki, Vladimir Jugović itd., a koji je vodio njegov stari trener iz Vojvodine, Ljupko Petrović.

U prvoj sezoni odigrao je 14 ligaških utakmica i Crvena zvezda je na kraju osvojila titulu, ali iz te sezone najviše se pamti njegov gol iz slobodnog udarca u revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona protiv Bajern Minhena, kao i njegov šut u nadoknadi vremena kad se lopta odbila od Klausa Augentalera u gol i odvela Crvenu zvezdu u finale.

U finalu Kupa evropskih šampiona 1990-91. Crvena zvezda je nakon 0:0 u regularnom delu i produžecima bila bolja u izvođenju penala protiv Olimpik Marselja i postala prvak Evrope, a Mihajlović je bio jedan od petorice igrača Zvezde koji su bili precizni sa 11 metara.

Decembra iste godine sa Zvezdom je osvojio i Interkontinentalni kup, nakon što su pobedili u Tokiju čilenaski Kolo Kolo sa 3:0. Nakon veoma uspešne prve sezone u klubu, Mihajlović je u Zvezdi igrao još u sezoni 1991-92. kada je ponovo osvojena titula šampiona.

Na leto 1992. prešao je u italijansku Romu, a i tu se veoma brzo uklopio i već u prvoj sezoni zabeležio 29 ligaških nastupa, ali klub je ima razočaravajuću sezonu jer je završio na 10. mestu Serije A. Mihajlovića je zbog dugoročne povrede levog beka Amedea Karbonija trener Vujadin Boškov na pola puta kroz sezonu prebacio sa levog krila na poziciju levog beka.

Tokom letnjeg prelaznog roka 1994. Mihajlović je prešao u trećeplasirani klub iz prethodne sezone Serije A i osvajača Kupa, Sampdoriju, koji je vodio Sven Goran Erikson. U četiri sezone provedene u Sampdoriji klub nije imao većih rezultata u domaćim takmičenjima, a u evropskim takmičenjima u sezoni 1994/95. je stigao do polufinala Kupa pobednika kupova, gde je poražen na penale od Arsenala. Za Sampdoriju je ukupno odigrao 110 ligaških utakmica i postigao 12 golova.

Pred početak sezone 1998/99, kupio ga je Lacio za 8.5 miliona funti. Već u avgustu 1998. osvojio je prvi trofej sa Lacijom, Superkup Italije. Posle toga je sledio trofej Kupa pobednika kupova za sezonu 1998-99., što je bilo poslednje izdanje ovog takmičenja, kao i Superkup Evrope 1999. U utakmici Lacio-Sampdorija (5:2) u sezoni 1998/98. postigao je tri gola iz slobodnih udaraca, čime je izjednačio rekord Đuzepea Signjorija, kome je to pošlo za rukom u sezoni 1993-94. Sezona 1999-00. je takođe bila veoma uspešna, jer je Lacio osvojio duplu krunu, Seriju A i Kup Italije. Poslednji trofej sa Lacijom je osvojio 2004., Kup Italije. Ukupno je nastupao 6 sezona u dresu Lacija i odigrao 126 ligaških utakmica i u njima postigao 20 golova.

U leto 2004. 35-godišnji Mihajlović je otišao iz Lacija i bez obeštećenja potpisao ugovor na jednu godinu sa milanskim Interom, koji je vodio njegov bivši saigrač Roberto Manćini. Sa 37 godina nakon sezone 2005-06. završio igračku karijeru, a u dve sezone provedene u Interu osvojio je jednu titulu prvaka Italije, dva Kupa i jedan Superkup Italije.

Svoju oproštajnu utakmicu odigrao je 28. maja 2007. godine u Novom Sadu.

Reprezentacija

Igrajući za pionirsku i juniorsku reprezentaciju Hrvatske skrenuo na sebe pažnju Ćire Blaževića, koji ga je pozvao u zagrebački Dinamo. Otišao je na pregovore, ali se razočarao jer su mu ponudili stipendiju, a ne profesionalni ugovor. I Mirko Jozić, tadašnji selektor juniorske reprezentacije Jugoslavije, pokušao je da ga uceni – ili Dinamo ili eliminacija iz reprezentacije. Nije pristao i zato ga nije bilo u onoj čuvenoj “čileanskoj” reprezentaciji koja je 1987. postala svetski prvak. Kasnije nastupao za mladu reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je 1990. na Evropskom prvenstvu za igrače do 21. godine zauzeo drugo mesto.

Za seniorsku reprezentaciju SFR Jugoslavije debitovao 16. maja 1991. u kvalifikacionoj utakmici za EP 1992. sa reprezentacijom Farskih ostrva u Beogradu. Nakon raspada SFRJ od 1994. je nastavio da igra za reprezentaciju SR Jugoslavije.

Bio je deo tima na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj, gde je odigrao 4 utakmice, kao i Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji, gde je odigrao 3 utakmice.

Poslednji meč u dresu reprezentacije, tada već Srbije i Crne Gore, odigrao je 7. juna 2003. u kvalifikacionoj utakmici za EP 2004. sa reprezentacijom Finske u Helsinkiju. Za reprezentacije SFRJ, SRJ i SCG je ukupno odigrao 63 utakmice, uz 10 postignutih golova.

Drži i neslavan rekord po broju crvenih kartona u reprezentativnim susretima (5).

Trenerska karijera

Posle završetka igračke karijere bio pomoćnik trenera Roberta Manćinija u Interu, a kasnije samostalno vodio Bolonju (2008-09), Kataniju (2009-10) i Fiorentinu (2010-11).

Nakon višemesečnih pregovora, Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije (FSS) na sednici održanoj 21. maja 2012. u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi jednoglasno je izabrao Sinišu Mihajlovića za selektora Srbije.

Mihajlović je potpisao dvogodišnji ugovor, što znači da će selekciju Srbije voditi najmanje do kraja kvalifikacija za šampionat sveta u Brazilu 2014.

Prilikom promocije, Mihajlović je potvrdio da će svaki reprezentativac morati da potpiše “ugovor o etici” i da se ponaša u skladu sa njim.

– “Igrao sam u državnoj selekciji kada smo imali sjajan tim, sa Savićevićem, Mijatovićem, Piksijem, Đukićem, Jokanovićem… Ali zajedno nismo napravili ništa naročito. Izostali su realni dometi te generacije, jer se nismo ponašali onako kako je to trebalo. Ja prvi, pa svi ostali. Više smo u Beograd dolazili da se sretnemo sa rodbinom nego što smo mislili na reprezentativne obaveze. Na meni je obaveza da ovoga puta, kao selektor, odaberem igrače koji neće praviti slične greške.”

Pod njegovim vođstvom najbolji fudbaleri Srbije nisu uspeli da se kvalifikuju za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu.

Nesumnjivo je da je Mihajlović doživeo neuspeh u pokušaju da kvalifikuje Srbiju za Mundijal u Brazilu, ali i izvršio smenu generacija i ostavio nasledniku oformljen sastav priličnog potencijala.

Da li je ta smena morala da se vrši tako radikalno, pitanje je o kojem će mišljenja uvek biti suprotstavljena, mada nijedan iz starije generacije reprezentativaca nije nešto impresionirao u prethodnom periodu. Sa druge strane, Mihajlović je došao u konflikt sa nekim veoma dobrim mladim igračima, Ademom Ljajićem i Nemanjom Matićem i njihov izostanak svakako je značio, iako je nemoguće dokazati da bismo sa njima otišli u Brazil. Mihajlović je u međuvremenu popravio odnose sa Matićem, ali tada je već prošao voz što se tiče nedavno završenog kvalifikacionog ciklusa.

Selektor se čvrsto držao nekih svojih načela kao što je pevanje himne i pokazao je ono što neki vide kao tvrdoglavost, drugi kao principijelnost. Kao igrač važio je za nekog ko ima “kratak fitilj” i tragovi toga vide se i u zrelom dobu.

Kada se pređe na egzaktne stvari, Mihajlović je u 19 mečeva zabeležio sedam pobeda, četiri nerešena rezultata i osam poraza, u 10 kvalifikacionih susreta po četiri pobede i poraza uz dva remija. Nismo savladali nijednu vrhunsku reprezentaciju, osim ako neko kao takvu ne vidi Čile, koji smo pobedili sa 3:1 u prijateljskom susretu u novembru 2012. godine.

U novembru 2013. preuzeo Sampdoriju iz Đenove i iz zone ispadanja odveo je u mirnu luku do sigurnog 12. mesta na tabeli.

U junu 2015. godine Mihajlović je postavljen za trenera Milana. Ipak na klupi „rosonera” nije završio sezonu jer je otpušten 12. aprila 2016. godine, šest kola pre kraja Serije A.

U maju 2016. godine Mihajlović je postavljen za trenera Torina.Vodio je klub do januara 2018. kada je dobio otkaz, posle poraza od gradskog rivala Juventusa u Kupu Italije, tokom kojeg je i isključen zbog prigovora sudiji.

Mihajlović je preuzeo mesto trenera Sportinga 18. juna 2018, ali je nakon samo devet dana dobio otkaz zbog sukoba sa čelnicima kluba.

Zbog loših rezultata Filipa Inzagija na klupi Bolonje, Mihajlović je u januaru 2019. godine ponovo postao trener kluba koji je vodio 2008. godine.

Otpušten je 6. septembra 2022. godine pošto je Bolonja osvojila samo tri boda u prvih pet kola u Seriji A.

 

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:

Season	Club	Country	Level	GP	GS
2005-06	Inter Milan	ITA	1	5	1
2004-05	Inter Milan	ITA	1	19	4
2003-04	Lazio	ITA	1	25	1
2002-03	Lazio	ITA	1	20	1
2001-02	Lazio	ITA	1	6	0
2000-01	Lazio	ITA	1	18	4
1999-00	Lazio	ITA	1	26	7
1998-99	Lazio	ITA	1	30	9
1997-98	Sampdoria	ITA	1	27	3
1996-97	Sampdoria	ITA	1	28	2
1995-96	Sampdoria	ITA	1	30	4
1995-96	Roma	ITA	1	0	0
1994-95	Sampdoria	ITA	1	25	3
1993-94	Roma	ITA	1	25	0
1992-93	Roma	ITA	1	29	1
1991-92	Crvena Zvezda	YUG	1	24	8
1990-91	Crvena Zvezda	YUG	1	14	1
1990-91	Vojvodina	YUG	1	14	4
1989-90	Vojvodina	YUG	1	28	11
1988-89	Vojvodina	YUG	1	31	4
Career Totals:				424	68

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

KEP	16.05.1991	Jugoslavija	–	Farska Ostrva	7-0	(2-0)
KEP	16.10.1991	Farska Ostrva	–	Jugoslavija	0-2	(0-1)
PU	30.10.1991	Brazil	–	Jugoslavija	3-1	(2-1)
KEP	13.11.1991	Austrija	–	Jugoslavija	0-2	(0-2)
PU	23.12.1994	Brazil	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	27.12.1994	Argentina	–	Jugoslavija	1-0	(1-0)
PU	31.05.1995	Jugoslavija	–	Rusija	1-2	(1-2)
PU	12.11.1995	El Salvador	–	Jugoslavija	1-4	(1-3)
PU	16.11.1995	Meksiko	–	Jugoslavija	1-4	(1-3)
PU	27.03.1996	Jugoslavija	–	Rumunija	1-0	(0-0)
KSP	24.04.1996	Jugoslavija	–	Farska Ostrva	3-1	(3-0)
KiK	23.05.1996	Jugoslavija	–	Meksiko	0-0	(0-0)
KiK	26.05.1996	Japan	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
KSP	02.06.1996	Jugoslavija	–	Malta	6-0	(3-0)
KSP	06.10.1996	Farska Ostrva	–	Jugoslavija	1-8	(1-5)
KSP	10.11.1996	Jugoslavija	–	Češka Republika	1-0	(1-0)
KaK	07.02.1997	Jugoslavija	–	Rusija	5-6	(1-1) p
KaK	10.02.1997	Hong Kong Liga XI	–	Jugoslavija	1-3	(0-3)
PU	12.03.1997	Jugoslavija	–	Rusija	0-0	(0-0)
KSP	02.04.1997	Češka Republika	–	Jugoslavija	1-2	(0-1)
KSP	30.04.1997	Jugoslavija	–	Španija	1-1	(0-1)
KSP	08.06.1997	Jugoslavija	–	Slovačka	2-0	(1-0)
KSP	10.09.1997	Slovačka	–	Jugoslavija	1-1	(0-0)
KSP	11.10.1997	Malta	–	Jugoslavija	0-5	(0-3)
KSP	29.10.1997	Mađarska	–	Jugoslavija	1-7	(0-5)
KSP	15.11.1997	Jugoslavija	–	Mađarska	5-0	(3-0)
PU	25.03.1998	Kolumbija	–	Jugoslavija	0-0	(0-0)
PU	22.04.1998	Jugoslavija	–	Južna Koreja	3-1	(0-1)
PU	29.05.1998	Jugoslavija	–	Nigerija	3-0	(1-0)
PU	03.06.1998	Jugoslavija	–	Japan	1-0	(0-0)
PU	06.06.1998	Švajcarska	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
SP	14.06.1998	Jugoslavija	–	Iran	1-0	(0-0)
SP	21.06.1998	Jugoslavija	–	Nemačka SR	2-2	(1-0)
SP	25.06.1998	Jugoslavija	–	SAD	1-0	(1-0)
SP	29.06.1998	Jugoslavija	–	Holandija	1-2	(0-1)
PU	02.09.1998	Jugoslavija	–	Švajcarska	1-1	(0-0)
KEP	18.11.1998	Jugoslavija	–	Republika Irska	1-0	(0-0)
KEP	10.02.1999	Malta	–	Jugoslavija	0-3	(0-1)
KEP	18.08.1999	Jugoslavija	–	Hrvatska	0-0	(0-0)
KEP	01.09.1999	Republika Irska	–	Jugoslavija	2-1	(0-0)
KEP	08.09.1999	Makedonija	–	Jugoslavija	2-4	(0-4)
KEP	09.10.1999	Hrvatska	–	Jugoslavija	2-2	(1-2)
PU	23.02.2000	Makedonija	–	Jugoslavija	1-2	(0-2)
PU	28.03.2000	Jugoslavija	–	Kina	1-0	(1-0)
EP	13.06.2000	Jugoslavija	–	Slovenija	3-3	(0-1)
EP	21.06.2000	Španija	–	Jugoslavija	4-3	(1-1)
EP	25.06.2000	Holandija	–	Jugoslavija	6-1	(4-0)
PU	15.11.2000	Rumunija	–	Jugoslavija	2-1	(1-0)
KSP	24.03.2001	Jugoslavija	–	Švajcarska	1-1	(0-0)
KSP	28.03.2001	Slovenija	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
KSP	25.04.2001	Jugoslavija	–	Rusija	0-1	(0-1)
KSP	02.06.2001	Rusija	–	Jugoslavija	1-1	(1-1)
KSP	06.06.2001	Farska Ostrva	–	Jugoslavija	0-6	(0-2)
KSP	15.08.2001	Jugoslavija	–	Farska Ostrva	2-0	(1-0)
PU	13.02.2002	Jugoslavija	–	Meksiko	2-1	(2-0)
PU	27.03.2002	Brazil	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
PU	08.05.2002	Ekvador	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
KVL	17.05.2002	Ukrajina	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	21.08.2002	Bosna i Hercegovina	–	Jugoslavija	0-2	(0-2)
KEP	12.10.2002	Italija	–	Jugoslavija	1-1	(1-1)
KEP	16.10.2002	Jugoslavija	–	Finska	2-0	(0-0)
PU	20.11.2002	Francuska	–	Jugoslavija	3-0	(1-0)
KEP	07.06.2003	Finska	–	Srbija i Crna Gora	3-0	(2-0)
Utakmice reprezentacije Srbije u kojima je bio selektor :
PU	26.05.2012	Španija	–	Srbija	2-0	(0-0)
PU	31.05.2012	Francuska	–	Srbija	2-0	(2-0)
PU	05.06.2012	Švedska	–	Srbija	2-1	(1-1)
PU	15.08.2012	Srbija	–	Republika Irska	0-0	(0-0)
KSP	08.09.2012	Škotska	–	Srbija	0-0	(0-0)
KSP	11.09.2012	Srbija	–	Vels	6-1	(3-1)
KSP	12.10.2012	Srbija	–	Belgija	0-3	(0-1)
KSP	16.10.2012	BJR Makedonija	–	Srbija	1-0	(0-0)
PU	14.11.2012	Čile	–	Srbija	1-3	(0-1)
PU	06.02.2013	Kipar	–	Srbija	1-3	(1-1)
KSP	22.03.2013	Hrvatska	–	Srbija	2-0	(2-0)
KSP	26.03.2013	Srbija	–	Škotska	2-0	(0-0)
KSP	07.06.2013	Belgija	–	Srbija	2-1	(1-0)
PU	14.08.2013	Kolumbija	–	Srbija	1-0	(0-0)
KSP	06.09.2013	Srbija	–	Hrvatska	1-1	(0-0)
KSP	10.09.2013	Vels	–	Srbija	0-3	(0-2)
PU	11.10.2013	Srbija	–	Japan	2-0	(0-0)
KSP	15.10.2013	Srbija	–	BJR Makedonija	5-1	(3-0)
PU	15.11.2013	Rusija	–	Srbija	1-1	(1-1)