“Čudo od deteta”, najbolji strelac Barselone u svim mlađim kategorijama. Stigao je i do prvog tima, igrao i davao golove, ali nije trijumfovao na “Nou kampu”.
Fudbalsku sreću morao je da potraži daleko od kuće. Bojan Krkić, sin nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde i OFK Beograda istog imena, u ekskluzivnom intervju za “Blic” otkriva detalje iz svoje karijere koja je još u usponu s obizirom na to da je rođen 28. avgusta 1990.
Od Barselone preko Italije i Holandije do Engleske. Da li je Bojan Krkić konačno našao svoje mesto pod suncem?
– Smatram da sam igrajući u velikim klubovima ostvario sasvim dobar fudbalski CV, pun prelepih iskustava i divnih prijateljstava.
Veoma sam zadovoljan karijerom koju sam napravio. U Engleskoj, u Stouk Sitiju, osećam se super!
Zbog lagane fizičke konstitucije malo ko je verovao da možeš uspeti u engleskom fudbalu u kojem dominira snaga.
– Uvek sam imao u glavi da igram u Premijer ligi. Smatram da je najatraktivnija na svetu. Ima sve što fudbalu treba – navijače, medije, tradiciju, fer-plej… Ako brzo razmišljaš, brzo igraš i uz to si i kreativan, nije ključno da budeš fizički jak da bi igrao u Engleskoj.
Igrao si u četiri zemlje. Kakve su osnovne sličnosti i razlike fudbala u Španiji, Italiji, Holandiji i Engleskoj?
– Osim Holandije, gde klupski fudbal trenutno nije na visokom nivou, u ostale tri zemlje veoma je atraktivan i motivacija da igraš u tako jakim i dobrim ligama je na najvišem nivou. U današnjem fudbalu sve zemlje su pune stranaca, a razlika je u ofanzivi i defanzivi. Italija je defanzivnija od Španije, a u Engleskoj se igra superotvoreno.
Igrao za sve selekcije Španije
Bojan je rođen 28. avgusta 1990. Prošao školu Barselone. U prvom timu je igrao od 2006. do 2011. Na 163 utakmice dao je 41 gol. U Romu je prešao 2011. godine (37/7). U Milanu je igrao 2012. i na 27 utakmica bio strelac tri puta. U Ajaksu je proveo prošlu godinu (32/5). Sada je u Stouk Sitiju, iz 11 utakmica dva gola. Ugovor na godinu. Igrao za sve selekcije Španije, u A timu upisao jedan meč.
Tvoj otac je nedavno izjavio da kod Gvardiole nisi dobio pravu šansu i da je on kočio tvoj razvoj. Da li se slažeš s tom ocenom? Koje su bile osnovne nesuglasice sa Gvardiolom?
– Nema potrebe da se vraćam na tu temu. Gvardiola je moja prošlost.
Koliko je odlazak iz Barselone, posle desetak godina, mnogo golova i velikih nada polaganih u tebe, bio traumatičan?
– Nema trauma, samo lepe uspomene. Veoma sam zadovoljan onim što sam ostvario u Barsi kao igrač i ponosan sam na rekorde od kojih neki još nisu oboreni.
Koja je bila tvoja najbolja sezona, u kom klubu, s kim si se najbolje slagao na terenu?
– Prva seniorska godina u Barsi, sa Tjerijem Anrijem u napadu.
Od koga si, bilo trenera ili saigrača, najviše naučio?
– Od Rajkarda, a sada mnogo učim od Marka Hjuza. Mnoge igračke finese pokazao mi je Eto.
Ko su favoriti za ovosezonsku Ligu šampiona?
– Po meni, Bajern, Čelsi i Real Madrid.
Da li bolje govoriš engleski ili srpski?
– Srpski!
Da li je pitanje igranja za reprezentaciju Srbije zatvorena priča? S obzirom na to da Del Boske očito ne računa na tebe, da li bi se odazvao ako bi te novi selektor Srbije Ćurčić pozvao u reprezentaciju?
– Prema informaciji koju imam, ne mogu da igram za Srbiju. Bar su mi tako rekli…
Da li pratiš srpski fudbal?
– Pratim koliko mogu, ali moj otac je u toku i često pričamo o srpskom fudbalu.
Da li si upoznao srpske i ostale ex-YU igrače u Mančesteru – Kolarova, Nastasića, Jovetića, Džeka…?
– Za sada ne, ali imam nameru da ih upoznam.
Mesi ili Kristijano? I zašto?
– Obojica su svetska klasa! Mesi je, po meni, za nijansu kompletniji jer može da igra na više pozicija.
