Beara Vladimir

	Ime i prezime						Vladimir Beara
	Rođen						02/11/1928 † 11/08/2014
	Mesto u timu						Golman
	Utakmica za reprezentaciju						59
	Golova za reprezentaciju						–
	Debitovao						08/10/1950
	Igrao u klubovima						NK Hajduk (Split), FK Crvena Zvezda (Beograd), Alemannia Aachen (Ger), Victoria Köln (Ger)

 

Rođen 2. novembra 1928. godine, u Zelovu pored Splita, umro 11. avgusta 2014. u Splitu.

Smatra se najboljim našim golmanom svih vremena. Branio je gol Hajduka na oko 308 utakmica, da bi, kasnije, pristupio Crvenoj zvezdi, za koju je branio na 174 utakmica. Branio je gol reprezentacije 59 puta. Po završetku golmanske karijere, trenirao je više stranih i naših klubova. Bio je i golman selekcije Evrope.

Put od mladog električara iz malog mesta Zelova nedaleko od Splita, koji je u slobodnom vremenu statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet, do golmana svetskog glasa – bio je meteorski brz. Na igralištu splitskih „belih” slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visok skok radi uspeha u baletu, a ostao je da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenski fudbaler sa najviše osvojenih domaćih trofeja – sedam titula prvaka Jugoslavije i dva pehara Kupa predsednika Tita!

Za manje od godinu dana prevalio je onaj skoro redovno najteži put – od igrača podmlatka do standardnog prvotimca. Uz veliku pomoć najstarijeg jugoslovenskog trenera Luke Kaliterne i bivšeg reprezentativca i internacionalnog sudije Lea Lemešića, „Ero” – kako su ga od prvih dana zvali – brzo je postao idol splitskih navijača, istisnuvši iz tima ondašnjeg golmana Hajduka Branka Stinčića i postavši zvezda koja će dugo sijati na jugoslovenskom fudbalskom nebu.

Beara je bio golman najviše svetske klase. Građen kao da ga je neko vajao da bude golman, veoma privlačne pojave, sa spektakularnim intervencijama i stilom igre, elegantan u svakom pokretu, sa skokovima koji su osvajali lepotom i izrazitom elastičnošću, kao i nadasve munjevitim refleksom koji je njegovim velikim dostignućima davao posebnu odliku, Beara je bio među perjanicama jugoslovenskog fudbala u vreme kad je igrao. A ostao je kao jedan od najboljih golmana u analima evropskog i svetskog fudbala.

U svom matičnom Hajduku, za koji je odigrao 308 utakmica (od toga 136 prvenstvenih – primio 139 golova i 14 u kupu Jugoslavije) uneo je prekretnicu kad je 1948. godine stao između stativa. Hajduk je već 1950. osvojio prvu titulu prvaka posle drugog svetskog rata, a u kratkom razdoblju od svega pet godina, još dve – 1952. i 1955. godine. To je po rezultatima bilo najuspešnije razdoblje u istoriji splitskih „Majstora s mora”. Uostalom, šta je Beara značio za Hajduk, najbolje se videlo kad ga je novembra 1955. napustio i prešao u beogradsku Crvenu zvezdu. Splićani posle njegovog odlaska nisu mogli da se oporave više od 15 godina!

Posle najspektakularnijeg transfera onog vremena, Beara je u dresu Crvene zvezde, od 6. novembra 1955. do 19. juna 1960. godine, odigrao 174 utakmice (od toga 83 prvenstvene – primio 81 gol i 10 u Kupu Jugoslavije) i osvojio četiri titule prvaka Jugoslavije (1956, 1957, 1959. i 1960. godine), kao i dva trofeja Fudbalskog kupa Jugoslavije (1958. i 1959). Dakle, 1959. čak „dupla kruna” – prvenstvo i kup u istoj sezoni.

U dresu reprezentacije Jugoslavije Beara je branio gol 59 puta, na njegovu sreću u vreme velikog prosperiteta jugoslovenskog fudbala, kad su nailazile brojne prilike da svoje velike sposobnosti maksimalno iskaže na najvećim svetskim fudbalskim scenama. Debitovao je 8. oktobra 1950. godine na utakmici protiv Austrije (2:7) u Beču, na kojoj je, igrajući samo poslednjih desetak minuta, definitivno nasledio svog velikog prethodnika Srđana Mrkušića. Posle toga, punih devet godina bio je bez premca i sa najvećim uspehom čuvao mrežu reprezentacije. U tom periodu, u dva maha, odigrao je u neispreki-danom nizu prvo 20, a onda 22 utakmice!

Učestvovao je na dva svetska prvenstva (1954. i 1958. godine), pri čemu je 1950. u Brazilu takođe bio član reprezentacije, ali kao rezerva golmanu Mrkušiću nije odigrao nijednu utakmicu. Bio je i jedan od najboljih igrača onog legendarnog „olimpijskog tima” koji je 1952. godine u Finskoj osvojio srebrnu olimpijsku medalju. U nizu utakmica na kojima su njegove briljantne odbrane ostale nezaboravne, spada i finalna utakmica protiv Mađarske (0:2) u Helsinkiju, na kojoj je odbranio jedanaesterac slavnog Ferenza Puškaša.

Nezaboravna je ostala i ona utakmica 22. novembra 1950. godine protiv Engleske (2:2) u Londonu, u kojoj Englezi prvi put na domaćem terenu nisu uspeli da pobede jednu evropsku reprezentaciju. Beara je bio u pravom smislu reci junak ovog velikog susreta i tada je od strane engleske štampe, uz najveće komplimente, nazvan „Veliki Vladimir”. Briljirao je i na Svetskom prvenstvu 1954. godine u Švajcarskoj, posebno na utakmici protiv Brazila (1:1), na kojoj je tokom 120 minuta igre odbranio veliki broj udaraca koji su izgledali neodbranjivi. Iste godine, 22. septembra 1954, na utakmici protiv Velsa (3:1) u Kardifu, Velšani su videli jedno od najboljih izdanja „Velikog Vladimira”. Kao i Italijani godinu dana kasnije, 29. maja 1955. u Torinu, kad je naš tim do nogu potukao „Azzure” sa 4:0. Na toj utakmici Beara je ozbiljnije povredio oko i morao se u Sarajevu podvrgnuti operaciji.

Jednu od najvećih radosti u karijeri doživeo je 21. oktobra 1953. godine na utakmici protiv Engleske (4:4) u Londonu, kada je, zajedno sa Čajkovskim, Vukasom i Zebecom, braneći u drugom poluvremenu umesto Austrijanca Zemana, bio član selekcije Evrope na proslavi 90-godišnjice Fudbalske federacije Engleske.

Oproštajnu utakmicu u reprezentaciji Beara je odigrao 11. oktobra 1959. godine protiv Mađarske (2:4) u Beogradu, na kojoj je debitovao budući veliki golmanski as Milutin Šoškić.

Naredne godine, 19. juna, oprostio se od beogradskih „crveno-belih” i karijeru nastavio u SR Nemačkoj, u klubu Alemannia Aachen, čije je boje branio dve godine i zadobio – dve teške povrede. Prvi put, 1961, doživeo je prelom desne potkolenice, a onda, 25. novembra 1962, na utakmici protiv ekipe Borussia Dortmund (3:5) u Dortmundu, ponovo je doživeo tragediju: noga mu je bila slomljena na istom mestu kao i prvi put! Praktično, to je bio kraj, koban završetak jedne zaista blistave karijere, jer se naredne dve godine praktično samo oporavljao od povrede braneći u nižerazrednoj ekipi Victoria Koln.

U međuvremenu je završio Visoku trenersku školu u Kelnu i posvetio se trenerskom pozivu. Radio je u SR Nemačkoj, Holandiji, Kamerunu i bio trener više ekipa u Jugoslaviji.

A još jedan veliki trenutak, svoj verovatno trenerski san, ostvario je kad se 1970. godine vratio u svoj matični Hajduk, u kome je kao pomoćnik Slavka Luštice, početkom leta 1971, proslavio poslednji sportski trijumf: Hajduk je posle 16 godina ponovo osvojio titulu prvaka Jugoslavije, prekinuvši trogodišnju uzastopnu dominaciju Crvene zvezde.

 

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao:

Season	Club	Country	Level	GP	GS
1964-65	Freiburger FC	GER	2	?	?
1963-64	Victoria Köln	GER	2	23	0
1962-63	Alemannia Aachen	GER	1	9	0
1961-62	Alemannia Aachen	GER	1	14	0
1960-61	Alemannia Aachen	GER	1	?	?
1959-60	Crvena zvezda	YUG	1	21	0
1958-59	Crvena zvezda	YUG	1	19	0
1957-58	Crvena zvezda	YUG	1	19	0
1956-57	Crvena zvezda	YUG	1	17	0
1955-56	Crvena zvezda	YUG	1	7	0
1954-55	Hajduk Split	YUG	1	20	0
1953-54	Hajduk Split	YUG	1	20	0
1952-53	Hajduk Split	YUG	1	14	0
1952	Hajduk Split	YUG	1	16	0
1951	Hajduk Split	YUG	1	22	0
1949-50	Hajduk Split	YUG	1	18	0
1948-49	Hajduk Split	YUG	1	17	0
1947-48	Hajduk Split	YUG	1	9	0
Career Totals:				265	0

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

PU	08.10.1950	Austrija	–	Jugoslavija	7-2	(3-1)
PU	05.11.1950	Jugoslavija	–	Norveška	4-0	(3-0)
PU	22.11.1950	Engleska	–	Jugoslavija	2-2	(2-1)
PU	06.02.1951	Francuska	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
PU	06.05.1951	Italija	–	Jugoslavija	0-0	(0-0)
PU	24.06.1951	Jugoslavija	–	Švajcarska	7-3	(6-1)
PU	23.08.1951	Norveška	–	Jugoslavija	2-4	(1-4)
PU	02.09.1951	Jugoslavija	–	Švedska	2-1	(1-1)
PU	25.06.1952	Jugoslavija	–	Norveška	4-1	(3-1)
OI	15.07.1952	Jugoslavija	–	Indija	10-1	(5-0)
OI	20.07.1952	Jugoslavija	–	SSSR	5-5	(3-0;5-5aet)
OI	22.07.1952	Jugoslavija	–	SSSR	3-1	(2-1)
OI	25.07.1952	Jugoslavija	–	Danska	5-3	(3-0)
OI	29.07.1952	Jugoslavija	–	Nemačka SR	3-1	(3-1)
OI	02.08.1952	Mađarska	–	Jugoslavija	2-0	(0-0)
PU	21.09.1952	Jugoslavija	–	Austrija	4-2	(1-0)
PU	02.11.1952	Jugoslavija	–	Egipat	5-0	(2-0)
PU	21.12.1952	Nemačka SR	–	Jugoslavija	3-2	(2-2)
PU	16.01.1953	Egipat	–	Jugoslavija	1-3	(1-1)
KSP	09.05.1953	Jugoslavija	–	Grčka	1-0	(1-0)
PU	21.05.1953	Jugoslavija	–	Vels	5-2	(4-1)
PU	18.10.1953	Jugoslavija	–	Francuska	3-1	(0-1)
KSP	08.11.1953	Jugoslavija	–	Izrael	1-0	(1-0)
PU	09.05.1954	Jugoslavija	–	Belgija	0-2	(0-1)
PU	16.05.1954	Jugoslavija	–	Engleska	1-0	(0-0)
SP	16.06.1954	Jugoslavija	–	Francuska	1-0	(1-0)
SP	19.06.1954	Jugoslavija	–	Brazil	1-1	(0-0) aet
SP	27.06.1954	Jugoslavija	–	Nemačka SR	0-2	(0-1)
PU	22.09.1954	Vels	–	Jugoslavija	1-3	(0-0)
PU	26.09.1954	Sarska Oblast	–	Jugoslavija	1-5	(1-1)
PU	03.10.1954	Austrija	–	Jugoslavija	2-2	(1-2)
PU	17.10.1954	Jugoslavija	–	Turska	5-1	(2-0)
PU	15.05.1955	Jugoslavija	–	Škotska	2-2	(2-2)
KG	29.05.1955	Italija	–	Jugoslavija	0-4	(0-0)
KG	26.06.1955	Jugoslavija	–	Švajcarska	0-0	(0-0)
PU	25.09.1955	Jugoslavija	–	Nemačka SR	3-1	(2-0)
PU	19.10.1955	Republika Irska	–	Jugoslavija	1-4	(1-3)
KG	30.10.1955	Austrija	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
PU	11.11.1955	Francuska	–	Jugoslavija	1-1	(0-1)
PU	22.04.1956	Jugoslavija	–	Rumunija	0-1	(0-0)
KG	29.04.1956	Mađarska	–	Jugoslavija	2-2	(1-1)
KG	17.06.1956	Jugoslavija	–	Austrija	1-1	(0-0)
PU	09.09.1956	Jugoslavija	–	Indonezija	4-2	(2-0)
KG	16.09.1956	Jugoslavija	–	Mađarska	1-3	(1-2)
PU	21.11.1956	Škotska	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	28.11.1956	Engleska	–	Jugoslavija	3-0	(1-0)
KSP	05.05.1957	Grčka	–	Jugoslavija	0-0	(0-0)
KG	12.05.1957	Jugoslavija	–	Italija	6-1	(3-0)
KG	18.05.1957	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
KSP	29.09.1957	Rumunija	–	Jugoslavija	1-1	(0-0)
KSP	10.11.1957	Jugoslavija	–	Grčka	4-1	(2-1)
KSP	17.11.1957	Jugoslavija	–	Rumunija	2-0	(0-0)
PU	11.05.1958	Jugoslavija	–	Engleska	5-0	(1-0)
SP	08.06.1958	Jugoslavija	–	Škotska	1-1	(1-0)
SP	11.06.1958	Jugoslavija	–	Francuska	3-2	(1-1)
SP	15.06.1958	Jugoslavija	–	Paragvaj	3-3	(2-1)
PU	05.10.1958	Jugoslavija	–	Mađarska	4-4	(1-1)
KEP	31.05.1959	Jugoslavija	–	Bugarska	2-0	(1-0)
PU	11.10.1959	Jugoslavija	–	Mađarska	2-4	(2-2)