Zvonimir 'Zvonko' Požega

Reprezentativci

Požega Zvonimir

pozega-zvonimir

Ime i prezime

Zvonimir ‘Zvonko’ Požega

Rođen

21/05/1913 † 04/10/1941

Mesto u timu

Odbrana

Utakmica za reprezentaciju

3

Golova za reprezentaciju

–

Debitovao

07/05/1939

Igrao u klubovima

SK Sparta (Zemun),
NK Hajduk (Split),
FK Arsenal (Tivat),
FK Jugosloven (Kotor),
SK Vojvodina (Novi Sad)

Rođen 21. maja 1913. u Zemunu, umro 4. oktobra 1941. u Zemunu.

Odbrambeni igrač, snažan, čvrst i veoma borben centarhalf. Počeo je da igra u SK Sparta – Zemun (1928-1933), u kojoj je 1930. postao prvotimac. Kad je stupio u Mornaričku podoficirsku školu u Divuljama, igrao je u selekciji Ratne mornarice, splitskom NK Hajduk (1934), Arsenalu iz Tivta, Jugoslovenu iz Kotora i ponovo u splitskom Hajduku. Na ligaškoj sceni pojavio se u dresu SK Vojvodina – Novi Sad (1939-1941) i u njemu postao i reprezentativac.

Odigrao je tri utakmice – sve tri 1939: 7. maja kao centarhalf protiv Rumunije (0:1) u Bukureštu, za Kup prijateljskih zemalja, zatim je 18. maja učestvovao na onoj nezaboravnoj utakmici protiv Engleske (2:1) u Beogradu, što je smatrano najvećim uspehom jugoslovenskog fudbala do 1941. i, najzad, treću 4. juna 1939. protiv Italije (1:2) u Beogradu, kada je igrao desnog beka u užoj odbrani Lovrić – Požega – Dubac.

Kao narednik – vazduhoplovac pao je ujesen 1940. hidroavionom u Pančevački rit, na periferiji Beograda, u kome je mokar i prozebao proveo celu noć. Posledice su bile kobne: nastupila je tzv. “galopirajuća” tuberkuloza, od koje je naredne godine umro.

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KPZ	07.05.1939	Rumunija	–	Jugoslavija	1-0	(0-0)
PU	18.05.1939	Jugoslavija	–	Engleska	2-1	(1-0)
PU	04.06.1939	Jugoslavija	–	Italija	1-2	(0-1)

1966

Na današnji dan, 19. februara 1966. u Šapcu je rođen Miroslav Đukić, nekadašnji istaknuti reprezentativac Jugoslavije i jedno vreme selektor najpre "Orlića", a zatim i najbolje selekcije Srbije.

Započeo svoju igračku karijeru igrajući za klub iz svog rodnog grada FK Mačva u kojem je vrlo brzo stvorio ime, pa su beogradski rivali Crvena zvezda i Partizan počeli da se otimaju oko njega, ali on je umesto njih izabrao FK Rad, kao klub koji je tada bio tek u usponu. Bio je to neočekivani izbor, ali Đukić je i kasnije nastavio da čini stvari na svoj način.

Vođen sličnim razmišljanjem on je 1990. godine potpisao za špansku La Korunju koja je tada bila u drugoj ligi, ali Đukićeva odluka ubrzo se pokazala opravdanom. Deportivo se plasirao u špansku Primeru već sledeće godine, a ubrzo je počeo da se takmiči i u evropskim takmičenjima. U sezoni 1992/93 Đukić je bio proglašen za najboljeg stranog igrača u španskoj ligi.

Uvek će ostati emotivno vezan za ovaj klub iz La Korunje, a posebno će mu ostati u sećanju jedan trenutak iz završnice španskog prvenstva 1993/94 godine, kada je Deportivo imao šansu da osvoji titulu. U poslednjoj minuti utakmice protiv Valensije sudija je svirao penal u korist Deportiva. Đukić je preuzeo odgovornost, ali je promašio penal i Barselona je postala šampion Španije.

Od 1996. do 2003. uspešno nastupao za Valensiju. Igračku karijeru završio je na Tenerifima, 2004. godine i mada je mogao da nastavi da igra i posle toga, nadjačala je njegova želja da prihvati nove izazove, tako da je krenuo da se bavi trenerskim radom u Španiji.

Svoju igračku karijeru završio je na Tenerifima, 2004, i mada je mogao da nastavi da igra i posle toga, nadjačala je njegova želja da prihvati nove izazove, tako da je nastavio da se bavi trenerskim radom

Za nacionalni tim debitovao je protiv Turske u Izmiru (1:1), a u dresu reprezentacije imao je ukupno 48 nastupa i postigao je 2 gola. Učesnik Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj (nije igrao zbog povrede) i Evropskog prvenstva 2000. u Belgiji i Holandiji.

Trenersku karijeru Đukić je uspešno počeo na klupi reprezentacije Srbije do 21 godine koju je predvodio do finala prvenstva Evrope u Holandiji 2007.godine.

26. decembra 2007. izabran za selektora reprezentacije Srbije. Debi kao selektor je imao protiv BJR Makedonije (1:1) u Skoplju 6. februara 2008. Đukić je u naredne četiri prijateljske utakmice zabeležio poraze od Ukrajine (0:2), Rusije (1:2) i Nemačke (1:2) i upisao remi sa Irskom (1:1).

Krajem avgusta 2008. Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije (IO FSS) doneo je odluku da Miroslav Đukić više nije selektor fudbalske reprezentacije Srbije, a da se na njegovo mesto postavlja Radomir Antić, obrazloživši da je smenjen zbog „loših rezultata u prijateljskim utakmicama A reprezentacije, kao i neuspeha na Olimpijskim igrama u Pekingu“. Đukić je na mestu selektora bio samo osam meseci, a ostaće upisano da je smenjen a da nikada nije vodio A reprezentaciju u takmičarskoj utakmici.

Sa klupe vodio Partizan u dva navrata (2007. i 2017-18), belgisjki Muskron (2009), španski Herkules (2011), Valjadolid (2011-13), Valensiju (2013), Kordobu (2014-15), Al-Shabab (2017)