Aleksandar Stanojević Архиве

Čelnici Partizana, pred početak priprema, saopštili su da je trener Aleksandar Stanojević produžio ugovor do leta…

Domaći fudbal Treneri

Stanojević odlazi iz Partizana na kraju sezone

04.01.2022

Admin

Trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojević napušta Partizan na leto. Iz kluba nije stigla potvrda, ali je…

Domaći fudbal

Partizan raskinuo ugovor sa Sumom

24.09.2021

Admin

Fudbalski klub Partizan raskinuo je ugovor sa Sejdubom Sumom. Partizan se oglasio saopštenjem na zvaničnom sajtu.…

Evropski fudbal

Stojković u pokušaju da postigne, na kraju primio gol! (VIDEO)

29.12.2014

Admin

Stojković umislio da je Seni Niko nije kao Rožerio Seni, najbolja potvrda za to je ispad…

Reprezentacija

Aleksandar Stanojević odustao od klupe Orlova!

11.02.2014

Admin

Reprezentacija Srbije i dalje bez selektora Aleksandar Stanojević, jedan od najboljih mladih srpkih stručnjaka neće biti…

Treneri

Aleksandar Stanojević sve bliži klupi Srbije!

04.02.2014

Admin

Nedoumica je sve manje, Srbija će uskoro dobiti selektora. A na klupu državnog tima, posle isteka…

1966

Na današnji dan, 15. septembra 1966. u Podgorici je rođen Dejan Savićević, legenda jugoslovenskog i svetskog fudbala, autentični fudbalski genije koji je zadivio svet nastupajući za beogradsku Crvenu zvezdu i italijanski Milan.

Počeo je da trenira u mlađim kategorijama OFK Titograda, a od trenutka kad je neverovatnim driblinzima i golovima u dresu titogradske Budućnosti skrenuo pažnju fudbalske javnosti na sebe, najbolji jugoslovenski timovi su se utrkivali za potpis lucidnog i nepredvidivog Savićevića. U dresu Budućnosti je nastupao od 1982. do 1988. godine odigravši 130 ligaških utakmica uz 36 postignutih pogodaka, dok je najbolji plasman u tadašnjoj jakoj I ligi SFRJ ostvario u sezoni 1986/87, kada je Budućnost pod vođstvom Milana Živadinovića sa Savićevićem u timu zauzela visoko sedmo mesto.

U leto 1988. Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Kako se i beogradski Partizan, u to vreme klub u kom su veliki uticaj imali oficiri Jugoslovenske narodne armije, interesovao za njega, Savićević se skrivao do početka prelaznog roka, a ugovor sa Crvenom zvezdom je potpisao prvog dana prelaznog roka. Posle toga je dobio poziv za osluženje redovnog vojnog roka, pa je propustio celu sezonu 1988/1989. U JNA je igrao u sportskoj četi da bi ostao u formi.

Bio je jedan od najvažnijih šrafova u timu koji je osvojio tri uzastopne šampionske titule (1989/1990, 1990/1991 i 1991/1992), dva nacionalna kupa 1990. i 1992. i Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. Zvezda je izgubila Superkup Evrope od Mančester junajteda 1:0 u Mančesteru, a revanš u Beogradu se nije odigrao iz političkih razloga. Nakon uspeha Crvene zvezde u Evropi, Savićević je podelio drugo mesto sa Darkom Pančevom u glasanju za Evropskog fudbalera godine.

Karijeru nastavio u italijanskom Milanu, u čije m dresu je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (1992/93, 1993/94 i 1995/96), kup Italije, Ligu šampiona i Superkup Evrope. Uprkos nadimku "Genije", italijanski mediji su ga kritikovali za nepružanje dobrih igara protiv manjih klubova.

Posle odlaska iz Milana na kraju sezone 1997/1998. Savićević nije imao klub, pa se vratio u Crvenu zvezdu januara 1999. Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom, bez postignutog pogotka, u prvenstvu koje je prekinuto zbog NATO bombardovanja SRJ. Zvezda je prvenstvo završila na trećem mestu, iza Partizana i Obilića, ali je osvojila kup, koji je odigran nakon završetka rata.

Karijeru je nastavio u bečkom Rapidu. Na 44 utakmice u dve sezone za ovaj klub postigao je 18 golova.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 56 utakmica i postigao 19 golova.

Debitovao je 29. oktobra 1986. protiv Turske (4:0) u Splitu. Zabeležio je tri meča na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada je SFR Jugoslavija zauzela peto mesto, a 1998. u Francuskoj odigrao je dve utakmice, kada je SR Jugoslavija bila 10. na kraju planetarnog šampionata.

Poslednji meč za nacionalni tim je odigrao u kvalifikacijama za Euro 2000 u Zagrebu protiv Hrvatske (2:2), a pre toga je imao šta da poruči prolazniku koji ga je vređao prilikom izjave za televiziju. Tokom karijere je imao problema sa povredama, a zbog toga je propustio Evropsko prvenstvo u Holandiji i Belgiji 2000. godine.

U maju 2001. godine, Dejan Savićević je zajedno sa Vujadinom Boškovim i Ivanom Ćurkovićem izabran u selektorsku komisiju reprezentacije Jugoslavije, koja je nasledila Milovana Đorića. Komisija nije uspela da nadoknadi nasleđeni zaostatak selekcije Jugoslavije na startu kvalifikacija i da odvede Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, a Savićević je kao član komisije na klupi „plavih“ ostvario četiri pobede, dva remija i dva poraza.

U 2002. godini, kada je nacionalni tim nastupao kao Srbija i Crna Gora, počeo je samostalno da obavlja dužnost selektora. I pored solidnog starta u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu 2004. godine nerešenim rezultatom protiv Italije u gostima i pobedom nad Finskom u Beogradu, plavi su doživeli neuspeh najviše zbog nerešenog rezultata u meču sa Azerbedžanom u Podgorici (2:2), a kasnije i poraza od iste selekcije u Bakuu (2:1) u junu 2003. To je bila prva pobeda Azerbejdžana u zvaničnim utakmicama u istoriji. Savićević je odmah po završetku meča podneo ostavku, a za selektora je izabran Ilija Petković. Kao selektor Savićević je sa reprezentacijom SCG, od februara 2002. do juna 2003. ostvario četiri pobede, zabeležio tri nerešena rezultata i doživeo deset poraza. Bilans u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu, 2004. bio je jedna pobeda, dva remija, dva poraza.

Predsednik FS Crne Gore od 2001. godine.