Fudbalska reprezentacija Srbije okončala je 2011. godinu porazom 2:0 od Hondurasa, u prijateljskom meču odigranom u San Pedro Suli.
Srbija je u veoma lošoj seriji – u poslednjih 10 mečeva zabeležila je dve pobede, a u poslednja tri meča ove godine nije postigla gol.
Orlove na proleće čekaju novi selektor i uigravanje podmlađenog tima za kvalifikacione mečeve za SP u Brazilu.
Tri dana posle neuspeha u Sijudad Meksiku Srbija se ni u industrijskom centru Hondurasa nije dobro snašla i bila je slabija od rivala, pa je zasluženo poražena.
Neverovatno deluje podatak da je treći put u četiri poslednja meča (prethodno Italija i Meksiko) protivnik zatresao mrežu našeg tima u prvih pet minuta utakmice, što jasno ukazuje na nedostatak koncentracije i samopouzdanja i svaki put je predstavljalo ozbiljan psihološki udar.
Strelac na startu ovog meča bio je Džeri Bengston, raspucani prvi strelac Katračosa, kome je to bio sedmi gol za selekciju ove godine. Asistirao mu je saigrač iz napada Džordži Velkam, inače čovek kojeg je zamenio u prestoničkom klubu Motagua, kada se ovaj preselio u Meksiko. Velkom je primio pâs Hulija „Ramba“ de Leona, obišao Damira Kahrimana, koji je bio startni golman, i ubacio loptu koju će saigrač proslediti u mrežu.
Najbolje prilike da zatrese mrežu rivala Srbija je imala u prvih 20 minuta, kada je Boško Janković, najbolji naš igrač u ovom meču, zatresao prečku Noela Valjadaresa, a Nikola Žigić iznudio dobru odbranu. Na drugoj strani su de Leon i Velkam ponovo kombinovali, ali je Kahriman bio siguran i sačuvao svoju mrežu.
Kada je iskusni de Leon (osam godina u Seriji A) ponovo uzeo stvari u svoje ruke, Srbija je bila u duplom deficitu – igrao se 29. minut kada je njegovo dodavanje u atraktivan pogodak sa 16 metara pretvorio Bengston, koji briljira i za klub i za reprezentaciju ove sezone.
Honduras je u meč ušao veoma oslabljen, jer je od cele engleske kolonije (Hendri Tomas, Karlos Nunjes, Vilson Palasios) nastupio samo Mejnor Figeroa, ali je igrao veoma dobro i stvarao velike probleme ekipi Radovana Ćurčića.
Srbija je do poluvremena uglavnom pokušavala dugim loptama i udarcima sa distance, a u nastavku su naši igrači stali na loptu, ali ni tako nisu uspevali da pariraju rivalu. U poslednjih 15 minuta imali smo sreće da ne pretrpimo pravu katastrofu, jer je najpre Velkam pogodio stativu, a zatim je i povratnik u reprezentaciju Mario Berios učinio isto.
Honduras je tako uspešno završio godinu, sa dve vezane pobede, u kojima Valjadares nije primio gol, i tako se uspešno sasvim primakao stotom meču za nacionalni tim. Hondurašani su tokom proleća i jeseni igrali veoma slabo, zabeleživši pre i posle Gold kupa 4 poraza i 3 remija bez trijumfa, ali su na toj CONCACAF smotri igrali dobro i ispali tek u polufinalu od kasnijih pobednika iz Meksika. Sledeća obaveza čeka ih u junu, kada utakmicom sa Panamom otvaraju kvalifikacioni ciklus za šampionat sveta u Brazilu.
Srbija će u kvalifikacije ući tri meseca kasnije, a rivali u grupi biće nam Hrvatska, Makedonija, Škotska, Vels i Belgija. Pripreme za to takmičenje počeće već u februaru prijateljskim mečevima.
Zanimljivo je da je Srbija prvi evropski gost na Olimpijskom stadionu u San Pedro Suli, i treći evropski tim kojeg su Hondurašani pobedili u istoriji (uz 6 remija i 9 poraza). Jedini prethodni put kada smo igrali sa Hondurasom zemlja nam se zvala SFRJ, igralo se prvenstvo sveta u Španiji, a posle penala nad Milošem Šestićem jedini gol na utakmici postigao je Vladimir Petrović Pižon minut pred kraj. Ispostavilo se da nam je jedan gol nedostajao za drugu fazu.
Honduras: Noel Valjadares, Maurisio Sabiljon, Džoni Leveron, Osman Čaves, Mejnor Figeroa, Edgar Alvares, Eder Delgado, Rodžer Espinosa, Hulio Rambo de Leon, Džeri Bengtson, Džordži Velkam.
Srbija: Damir Kahriman, Branislav Ivanović, Nenad Tomović, Vladimir Volkov, Slobodan Rajković, Gojko Kačar, Boško Janković, Miloš Ninković, Nemanja Tomić, Zdravko Kuzmanović, Nikola Žigić.
