Za vreme nekadašnje Jugoslavije, pozivanje igrača beogradskih “večitih rivala” u državni tim bilo je uobičajeno, ali se u jednoj utakmici dogodilo da je reprezentacija Jugoslavije bila sastavljena – bez ijednog igrača Crvene zvezde i Partizana! Ne treba posebno napominjati da su reakcije iz ovih klubova bile žestoke.
Mnogi će se ljubitelji fudbala složiti, pogotovo stariji, da je za vreme nekadašnje Jugoslavije bilo pakleno teško sastaviti državni tim, a da svi budu zadovoljni. Ko god da je sedeo u vrućoj selektorskoj stolici, pored “slatkih muka” zbog širokog izbora kvalitetnih igrača, morao je da razmišlja i o ”nacionalnom ključu”, po kome bi u državnom timu bile zastupljene i sve republike nekadašnje SFRJ.
Nekadašnja država imala je preko 20 miliona stanovnika. Neko bi rekao – toliko i selektora. Nakon svakog objavljivanja spiska reprezentativaca, bilo je nezadovoljnih, uvređenih i iznenađenih. Mnogi su tvrdili da je u vreme bivše Jugoslavije reprezentacija sastavljana u korist fudbalera iz beogradskih klubova, posebno Crvene zvezde i Partizana. Bezbroj puta su se žalili iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije, pa čak i Crne Gore na zanemarivanje igrača iz ovih republika… Takođe, žalili su se i funkcioneri i treneri tzv “malih klubova” iz Srbije, da su njihovi igrači u mnogim prilikama zasluživali poziv u državni tim, pre nego igrači rivala sa Topčiderskog brda.
Međutim, kao i svako pravilo, i forsiranje igrača iz Crvene zvezde i Partizana, imalo je svojih izuzetaka, pa je u jednom važnom meču, reprezentacija Jugoslavije istrčala na teren bez ijednog igrača iz beogradskih “večitih rivala”. Ne treba posebno napominjati da su reakcije iz ovih klubova bile žestoke.
Naime, 1976. godine, u okviru kvalifikacija za finalni turnir Kupa Evropskih nacija, kako se tadašnje takmičenje najboljih evropskih reprezentacija zvalo, Jugoslavija je igrala protiv tada jakog Velsa, koji su predvodili zvezde Premijer lige Džon Tošak i Teri Jorat. Pošto je u prvoj utakmici u Zagrebu, Jugoslavija pobedila Vels sa 2:0, u revanšu je Velšanima bila potrebna ubedljiva pobeda da bi se plasirali na završni turnir.
Selektor “plavih” Biće Mladinić znao je da će to biti ratnička utakmica, pa je u vatru poslao fizički spremne fudbalere, igrače koji neće ustuknuti pred oštrim startovima domaćina, koji umeju da istrpe, ali i da zadaju udarac. Mladinić je tim sastavio od šest igrača Hajduka, dva igrača iz mostarskog Veleža, dok su preostala trojica svoj fudbalski hleb zarađivali u inostranstvu… Sastav je izgledao ovako:
Enver Marić (Velež), Ivan Buljan (Hajduk), Džemal Hadžiabdić (Velež), Branko Oblak (Šalke 04), Josip Katalinski (Nica), Dražen Mužinić (Hajduk), Slaviša Žungul (Hajduk), Danilo Popivoda (Ajntraht Frankfurt), Borislav Đorđević (Hajduk), Jurica Jerković (Hajduk) i Ivica Šurjak (Hajduk).
U vulkanskoj atmosferi stadiona Ninian Park, pred četrdeset hiljada vatrenih navijača, izabranici selektora Ante Mladinića, bez ijednog igrača Crvene zvezde i Partizana, odigrali su sjajnu utakmicu. Jugoslavija je preko Katalinskog u 19. minutu povela golom iz kaznenog udarca, da bi u 38. minutu domaćini izjednačili golom Evansa.
U nastavku nije bilo golova, bar priznatih, pošto je istočni Nemac Rudolf-Rudi Glokner poništio čak dva gola Velšanima! Teren je zasut raznim predmetima, najčešće praznim (i punim) limenkama piva. Neki navijači preskočili su ogradu u želji da se obračunaju sa deliocem pravde. Delovalo je da se meč neće privesti kraju, međutim, gužva se nekako raščistila i meč je završen. Ostalo je 1:1. Rudi Glokner je, kako bi nekako izvukao živu glavu, svirao penal i za Vels. Jorat je promašio, tačnije, Enver Marić ga je pročitao. Tako je umrla i poslednja nada da će Zmajevi na završni turnir EP.
Čim je Glokner odsvirao kraj, sa svih strana u teren su počeli da utrčavaju gledaoci. Nemca je brže-bolje okružilo 15-ak policajaca, koji su ga jedva sproveli do tunela. U opštoj gužvi na terenu stradao je i jedan navijač sa jugoslovenskom zastavom, a kod ulaza u tunel i Jurica Jerković je šakom imao nešto da poruči jednom domaćem navijaču…
Bez obzira što je izboren plasman na završni turnir, selektora Antu Mladinića su pri povratku dočekale kritike, jer se usudio da sastavi državnu reprezentaciju bez ijednog igrača iz beogradskih klubova! Navijače Crvene zvezde i Partizana posebno je bolelo šest hajdukovaca, pa je nakon orkestrirane kampanje medija pred završnicu EP sa gola nekako izguran Enver Marić iz Veleža i na njegovo mesto „postavljen“ Olja Petrović iz Zvezde. Bar nešto…
Kako se sve završilo dobro je poznato – razočaravajuće četvrto mesto u Evropi. U polufinalu u Beogradu, Jugoslavija je vodila protiv Zapadne Nemačke 2:0, ali je krajnji rezultat na semaforu glasio 2:4. Potom je usledio poraz i protiv Holandije (2:3) u duelu za 3. mesto u Zagrebu, a Petrovića su posle Hrvati i Bosanci etiketirali kao glavnog krivca za fijasko…
