 |
Ime i prezime | Alfons Pažur | ||||||||||
| Rođen | 13/03/1896 † 26/03/1973 | |||||||||||
| Mesto u timu | Odbrana | |||||||||||
| Utakmica za reprezentaciju | 1 | |||||||||||
| Golova za reprezentaciju | – | |||||||||||
| Debitovao | 04/11/1925 | |||||||||||
| Igrao u klubovima | Ilirija (Zagreb), HŠK Concordija (Zagreb) |
|||||||||||
Rođen 13. marta 1896. u Zagrebu, umro 26. marta 1973. u Zagrebu.
Fudbalom je počeo da se bavi 1913. kao junior zagrebačke “Ilirije”, ali je uskoro mobilisan i krenuo u rat u kome je ostao do sloma Austrougarske 1918. Posle oslobođenja postao je član “Konkordije” u kojoj je i završio sportsku karijeru. Igrao je najviše na mestu desnog beka. Oni koji ga se bolje sećaju tvrde da je bio izvanredno požrtvovan i izuzetno borben.
Početkom 1944. napustio je mesto u Okružnom uredu za osiguranje radnika u Zagrebu i zajedno sa drugaricom Adom prišao jedinici X zagrebačkog korpusa u kojoj se od 1942. borio njihov sin dr Krešimir Pažur. Posle oslobođenja službovao je u računovodstvu fabrike DTR gde je 1960. penzionisan.
Za reprezentaciju Zagreba odigrao je sedam utakmica, a za državni tim samo jednu – 4. novembra 1925. u Padovi protiv Italije (1:2). uz to da je nastupio i na dvema nezvaničnim utakmicama (18. januara 1925. u Zagrebu protiv Štajerske – 2:0 i 8. novembra 1925. u Napulju protiv Južne Italije, 3:1).
Kao i njegov brat Hugo Pažur, takođe reprezentativac, nisu pripadali redu velikih, ni posebno poznatih jugoslovenskih fudbalera, ni po pokazanim uspesima koje su postigli, a ni po sećanjima koja su ostavili na sebe i svoje vreme.
Uzrok te njihove skoro potpune anonimnosti, mlađim generacijama skoro beznačajnih imena, treba tražiti u vremenu u kome su živeli, u prilikama i u godinama u kojima su igrali. Fudbalu su prišli pred sam ili u godinama prvog svetskog rata, i kad je interesovanje za fudbal bilo malo, i kad su nam hronike ostale siromašne.
Činjenica da su igrali i u reprezentaciji Jugoslavije i u timu grada Zagreba kazuje da su u svome vremenu bili kvalitetni i istaknutiji igrači, dostojni poverenja saveznih kapitena. Bilo bi pogrešno, pa i nepravično, start i učešće braće Pažur u našoj reprezentaciji meriti kasnijim, a pogotovo današnjim merilima, pa time ocenjivati i njihove sposobnosti i vrednosti.
U njihovo vreme fudbalska reprezentacija Jugoalavije nastupala je veoma retko, a broj protivnrka sveo se na slovenske zemlje, naročito na Čehoslovačku s kojom se igralo svake godine. Jer, niti su Jugosloveni bili zanimljivi protivnici, niti su imali materijalnih sredstava da nekoga pozovu i obezbede. Pored toga, još su bila veoma sveža sećanja na minuli rat, zbog čega su izbegavani susreti sa zemljama koje su ratovale na strani Nemačke i Austro-Ugarske (Mađarska, Bugarska itd). koja je, uostalom. više godina i FIFA isključiia iz medunarodnog života. Broj susreta naše reprezentacije bio bi još i manji da 1920. i 1924. nismo okušali sreću na Olimpijskim igrama i oba puta potučenl da nogu sa po 0:7 u Anversu protiv Čehoslovačke, a u Parizu protiv Urugvaja.
Braća Pažur su upravo igraia u tom vremenu i njihov mali bilans – Alfons s jednom, a Hugo sa dve utakmice – treba uokviriti u ovaj više nego skroman kalendar naše reprezentacije, koja se stidljivo i polako uključivala u međunarodni sportski život. U mnogim dokumentacijama koje su objavljene do sada, Alfons i Hugo sa tri utakmice vode se pod jednim imenom, što naravno, treba ispraviti. Ako se ima u vidu sve rečeno, onda da zaključimo da su u svome vremenu braća Pažur predstavljali lepa i ugledna imena našeg sporta.
Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :
| PU | 04.11.1925 |  Italija |
– |  Jugoslavija |
2-1 | (2-1) |
