Bio je izuzetno korektan igrač, tokom dugogodišnje karijere nikada nije bio isključen, niti je dobio žuti karton.
Josip Pirmajer, nekadašnji reprezentativac i član “Partizanovih beba”, preminuo je u Srbobranu u 75 godini.
Rođen je 14. februara 1944. godine u slovenačkom Trbovlju. Karijeru je počeo u FK Novi Sad, a pošto je Novi Sad u to vreme bio prvoligaš, nije dugo trebalo da ga primete ljudi iz Partizana, u koji je prešao 1963.godine.
Pirmajer, ili Sepi, kako su ga saigrači zvali, bio je standardni prvotimac i igrao je na mestu levog krila i sa Partizanom osvaja titulu prvaka 1964/65, što je bio uvod u kasniji pohod do finala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1965/66.
Josip Pirmajer je odigrao svih devet utakmica na putu do finala, uključujući i finale protiv Reala, i postigao je i jedan gol, protiv Verdera iz Bremena u Beogradu.
Jedan je od retkih koji je ostao u Partizanu i posle tog finala, ali još dve godine. Za to vreme, nastupio je 121 put u šampionatu za “crno-bele” i dao 28golova. Ukupno je za Partizan odigrao 261 utakmicu. U jesen 1968. preselio se u Vojvodinu, tu proveo četiri sezone, a onda potpisao za francuski Nim (Nimes Olympique) za koji je igrao naredne dve i po godine. Karijeru je završio tamo gde je i počeo – u FK Novi Sad, igrajući za “kanarince” od 1975. do kraja sezone 1976/77.
Nastupao je i za sve selekcije reprezentacije Jugoslavije, a za najjači tim “plavih” zaigrao je četiri puta.
Po završetku igračke karijere Josip Sepi Pirmajer se bavio trenerskim poslom, radeći u mnogim klubovima – Novom Sadu, Vojvodini, Bečeju, Sileksu, Elanu, Beogradu…
