(1929) Čehoslovačka – Jugoslavija 4:3

Praha (Cze), 28.10.1929.			Stadion SK Slavia
Prijateljska utakmica			Gledalaca: 10000
Sudija: Emil Göbel (Aut)
Čehoslovačka	4-3 (2-0)		Jugoslavija
Vladimír Bělík			Maksimilijan Mihelčić 12 (Gra)
Jaroslav Burgr			Milutin Ivković 20 (Bas)
Jan Knobloch			Miloš Beleslin 6 (Bsk)
Karel Pešek (C)			Milorad Arsenijević 15 (Bsk)
Pavol Šoral			Danijel Premerl 15 (Con) (C)
František Kloz			Branko Kunst 6 (Has)
Josef Silný			Blagoje Marjanović 13 (Bsk)
Karel Jehlička			Ivan Hitrec 4 (Has)
Josef Thaut			Vladimir Leinert 5 (Has)
Antonín Vodička			Antun Bonačić 5 (Haj)
Antonin Hojer			Branislav Hrnjiček 2 (Jug)

Selektor			Selektor
Rudolf Hencl			Dr Ante Pandaković 19

Zamene			Zamene
–			–

Strelci			Strelci
1-0 (3′) František Kloz			2-1 (48′) Ivan Hitrec 4th
2-0 (10′) Josef Silný			4-2 (82′) Vladimir Leinert 2nd
3-1 (69′) Josef Thaut			4-3 (84′) Ivan Hitrec 5th
4-1 (77′) Josef Silný

Žuti kartoni			Žuti kartoni
–			–

Crveni karton			Crveni karton
–			–

1996

Na današnji dan, 15. februara 1996. u Nišu je rođen Nemanja Radonjić, fudbaler Olimpika iz Marseja i reprezentativac Srbije.

Fudbalom je počeo da se bavi u mlađim kategorijama niškog Železničara, dok je u rodnom gradu nastupao još u dresu FK Medijana i niškog Radničkog. Već kao klinac, sjajnim partijama skreće pažnju na sebe i vrlo brzo izrasta u jednog od najvećih talenata u zemlji.

Kao mlad prelazi u mlađe kategorije Partizana i tu pokazuje neosporan fudbalski talenat, ali i da nije baš momak koji je u potpunosti posvećen fudbalu. Nije mu bilo od pomoći ni to što se javno izjašnjavao kao navijač rivalske Crvene zvezde, što je bio početak kraja njegove karijere u Partizanu, sa kojim kasnije nije želeo da potpiše profesionalni ugovor.

Početkom januara 2014. objavljeno je da je potpisao dugogodišnji ugovor sa italijanskom Romom. U „vučici“ se nije izborio za veću šansu, slali su ga na pozajmicu u Empoli, ali ponovo nije bio dovoljno fokusiran na fudbal i nije uspevao da neosporni talenat iskaže kroz dobre igre. Još neko vreme je lutao u svojoj fudbalskoj karijeri, sve do pozajmice u Čukarički, gde je na momente, iako nije bio 100% fizički spreman, pokazivao da nije još kasno da vrati karijeru na pravi kolosek.

Nakon što je na Banovom Brdu fudbalski oživeo pod patronatom Nenada Lalatovića, krajem jula 2017. potpisuje četvorogodišnji ugovor sa „crveno-belima“ iz Ljutice Bogdana 1a, čime je ostvario dečačka želju da zaigra u dresu kluba za koji navija od malih nogu.

Bio član svih mlađih selekcija naše zemlje. Fudbalski sladokusci i dan-danas pamte njegov meč protiv Belorusije iz 2012. kada je naša selekcija do 17 godina porazila vršnjake iz Belorusije sa 7:0, a Nemanja sa tri postignuta gola u mreži rivala bio jedan od najzapaženijih na toj utakmici. Za selekciju do 17 godina postigao pet golova na 6 utakmica.

Nepripremljen između neigranja u Italiji i pogrešnih pogleda na fudbal propustio je Mundijalito na Novom Zelandu 2015. Tamo mu je po talentu bilo mesto, o čemu govore anegdote te generacije iz vremena kada su je trenirali Milan Lešnjak i Ivan Tomić. Jedna od njih kaže da je po centrali znao da pređe kompletan tim na treningu. Dakle, igrače koji su malo kasnije postali svetski šampioni. Nastupao na U21 Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2017. godine.

U novembru 2017. nakon prekida saradnje FSS sa Slavoljubom Muslinom, dobio je poziv vršioca dužnosti selektora reprezentacije Mladena Krstajića da se priključi A timu Srbije pred prijateljske mečeve sa Kinom (2:0) i Južnom Korejom (1:1) koje su Orlovi odigrali u Guangdžou, odnosno Busanu. Učesnik Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji.