Arsenijević Milorad

	Ime i prezime						Milorad Arsenijević
	Rođen						06/06/1906 † 18/03/1987
	Mesto u timu						Odbrana
	Utakmica za reprezentaciju						53
	Golova za reprezentaciju						1 autogol
	Debitovao						10/04/1927
	Igrao u klubovima						FK Mačva (Šabac), BSK (Beograd)

 

Rođen 6. juna 1906. u Smederevu, umro 18. marta 1987. u Beogradu.

Iako je rođen u Smederevu, pamti samo Šabac, kao grad svog detinjstva. Otac mu je bio knjigovođa i zbog posla obreo se u Mačvi.

– Sećam se, bio sam dečak, kad je granica bila Sava, a inostranstvo Sremska Mitrovica i Ruma – priseća se Arsenijević dana pre Prvog svetskog rata. Fudbal sam počeo da igram u četrnaestoj godini. Kratko vreme sam nosio dres podmlatka, brzo sam poslao prvotimac. Posle mature trebalo je ići u Beograd na studije. Bio sam sjajan matematičar, gotovo predodređen za tehničke nauke. Želeo sam da i dalje igram fudbal. Nekada sam kao sokolac bio odličan gimnastičar ,ali sam zbog lopte ostavio sprave. Ipak, fudbala nisam mogao da se lišim. Jedan navijač iz Šapca, inače veliki BSK-ovac, preporučio je mene i mog klupskog druga Mikančeta Jovanovića – Srbinovca da igramo za “plave”.

U to vreme treneri nisu bili ono što su danas. U BSK-u su tada dva sjajna mađarska igrača – Laki i Večer – bili treneri i igrači. Dva momka iz provincije igrala su na dva gola. Arsenijević im se svideo, Srbinovac nije. (,,A bio je bolji ud mene, čak i golgeter”).

– Odmah sam ušao u prvi tim. Igrao sam desnu polutku samo dve-tri utakmice, pa sam vraćen na halfa. Na tom mestu ostao sam do kraja karijere. Za moju afirmaciju bila je presudnai prva internacionalna utakmica. BSK je igrao protiv “Slovana” iz Bratislave. Slovaci su, kao i Česi, bili naši profesori. Uopšte, srednja Evropa je tada bila fudbalski dominantna – mađarska, čehoslovačka i bečka škola fudbala bile su najčuvenije. Halfovi su čuvali protivnička krila. Igrao sam protiv čuvenog Ekla. On je bio slavan kao naš Džajić. Prvi put sam se uoči jedne utakmice zamislio, da ne kažem uplašio odgovornosti. Igrao sam sjajno, što bi se fudbalskim žargonom reklo “stavio sam ga u džep”. Sećam se, sutradan je “Politika” donela moju sliku, a Bora Jovanović je napisao: “Mladi Arsenijević je pravo fudbalsko otkrovenje”. To mi je bio najdraži kompliment. Nekoliko puta sam očima prelazio preko tih redova, srce mije udaralo, tu rečenicu sam zapamtio, sećam je se i danas.

Posle toga, štampa je sve češće isticala sjajne igre mladog Šapčanina u dresu beogradskih “plavih”, ali iskušenje publiciteta nisu dodirivala Arsenijevića. Ostao je čvrsto na zemlji, studije su mu bile važnije od fudbala. Istina, tada se treniralo dva puta nedeljno, imao je vremena i za školu i za sport. Bio je amater, od kluba nije dobijao ništa, osim limunade ili čaja. Takvo je bilo vreme.

Pored talenta za matematiku i fudbal, Mikica Arsenijević je imao dar za jezike. Nemački, uz srpskohrvatski, bio mu je takoreći matemji jezik. To mu je jednom prilikom čak i zasmetalo. U osmom razredu gimnazije, baš pred maturu, ispravio je profesorku nemačkog, rekavši joj da je jednu reč pogrešno izgovorila. Sujetna profesorka mu to nije zaboravila: dala mu je četvorku. Ta ocena narušavala je harmoniju petica. Odlično je govorio francuski, služio se mađarskim, ruskim i rumunskim. Pravi poliglot. Znanjem stranih jezika nije paradirao pred svojim drugovima iz tima. Bio je skroman, mada veoma prkosan.

Dok je još sumnjao u sebe, odnosno u istinu da mu je sudbina dodelila trijumfe u sportu, stigao je poziv za državni tim. Jugoslavija je igrala u Budimpešti protiv sjajne reprezentacije Mađarske. I to prve selekcije, do tada smo uvek igrali protiv ,,B” timova ne samo ove zemlje, već i Austrije i Čehoslovačke.

To je već značilo da sam sebi prokrčio put kao fudbaler, objasnio mi je Mikica. – Za mladog igrača iz provincije, dres s državnim grbom bio je ostvarenje svih snova, najviša tačka. To za mene nije bila samo fudbalska utakmica, osećaosam se kao vojnik na frontu, branio sam čast otadžbine. Da sve bude još teže, moj direktni rival, bio je slavni Ort, levo krilo koje su tada svi stručnjaci stavljali u “tim sveta”. Izuzetan tehničar, brz kao vetar, odličan dribler, lukav, duhovit… O njemu su se pričale legende. Imao sam tremu, ali sam rekao sebi: Mikice, sad ili nikad! Zaustavio sam najboljeg igrača. Sećam se kako se Ort u toku utakmice žalio saigračima: “Ovaj mali je dosadan kao zubna bolest, prilepio se uz mene, ne mogu da dišem”. I počeo je da se dogovara sa svojim centarhalfom, koji je tada bio kreator igre u tom sistemu, kako da me izigraju. Nisu ni slutili da ih razumem. Nisam naseo.Mikica priznaje da ga je tokom igre posebno motivisalo to što ga je čuveni Ort gledao sa visine, odozgo, gotovo potcenjivački.

– Moj trenutak trijumfa došao je posle utakmice. Bio sam srećan zbog dobre igre, Ort mrzovoljan i pored pobede. Kada smo napuštali teren, jedan mališan mi je prišao s blokom i zatražio autogram. Tada je iz Orta pokuljao bes: “Kad bi on znao da piše, ti bi dobio autogram”.

Odgovorio sam mu cinično, mada veoma učtivo: “Ne samo da znam da pišem, nego i mađarski odlično govorim”. Zastao je skamenjen i sočno opsovao, prostrelivši me pogledom.

Ostavljajući igračke dane, poveli smo razgovor o vremenu kada je profesor Arsenijević bio selektor naše reprezentacije, i član trojne selektorske komisije.

– Da, to je bilo krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina – kaže moj sagovomik. – Imali smo tada sjajne igrače. Ti momci su bili divni i kao ljudi. Tada novac još nije bio dominantan, oni su voleli fudbal, svoje klubove i reprezentaciju… Meni je tih pet godina, koliko sam bio selektor, prošlo u velikom zadovoljstvu. Jedino ne mogu da prežalim što se Tirnanić kiti mojim perjem. Već godinama on i štampa uporno ponavljaju kako je olimpijski tim iz 1952. njegovo delo. A ja sam izvršio tu selekciju. Bio sam sprečen na fakultetu i nisam mogao da putujem u Finsku. Taj tim je tamo igrao sjajno, one dve nezaboravne utakmice u Tampereu sa Sovjetskim Savezom učinile su da ova ekipa ude u istoriju našeg fudbala kao “tim nad timovima”. Boli me što se ne zna istina. Ja sam ponosan na tu generaciju. Da se razumemo: nisam nikog od njih naučio da igraju fudbal, oni su to znanje sobom doneli u reprezentaciju, ali za to je najmanje zaslužan Tirke. Njegova jedina srećna okolnost je bila što je bio s ekipom, figurirao kao sekretar, odnosno, zamenjivao mene. To je velika nepravda. Na žalost, nije jedina u mom životu.

Arsenijević je veoma strog sudija kada je u pitanju fudbal. Teško daje visoke ocene igračima. Iz svog vremena najviše ceni Đorda Vujadinovića, Mošu, Hitreca i Ivicu Beka. Od posleratnih igrača izdvaja Vukasa, Čika, Stankovića, Bobeka i Miloša Milutinovića.

– Rajko Mitić je bio zahvalan igrač, ali mnogo svojeglav, nije hteo da menja način igre – završio je karijeru kao što je i počeo. Uvek na isti način, bez iznenađenja u igri. Nisam cenio Šekularca. On je za mene bio neozbiljan, šegačio se na terenu, hteo je uvek da bude centralna ličnost utakmice. Volim racionalne fudbalere, one koji rade za tim, a ne za lično isticanje. Soliste nikad nisam podnosio.

Kao profesor Elektromašinskog i potom Saobraćajnog fakulteta napisao je dve knjige i više naučnih radova. Bio je pet godina selektor fudbalske reprezentacije. Tvorac je slavnog olimpijskog tima iz 1952. godine.

U prvim poratnim godinama članovi Fudbalskog saveza Jugoslavije bili su uglavnom političari saveznog ili republičkog ranga, revolucionari koji su u mladosti igrali fudbal. Naravno, kao i ostali naši ljudi, i oni su voleli da ulaze u sfere stručnosti, da daju sugestije saveznom kapitenu, čak i da se bave “sastavljanjem” reprezentacije. Na jednoj sednici Upravnog odbora FSJ, uoči neke važne međunarodne utakmice, upitaše me članovi tog najvišeg foruma u kakvom će sastavu igrati naš državni tim – seća se Arsenijević tog događaja.

– Rekao sam im da se tim uglavnom zna, imamo dve dileme, odnosno sporna mesla. U jednom trenutku do mene je došla ceduljica, stavio mi je u ruku neko ko je sedeo do mene. Pročitao sam i zbunio se. Visoki savezni funkcioner, nije više medu živima pa neću da spominjem njegovo ime, nije me savetovao nego mi je izdiktirao “svoj” tim uz napomenu da “on garantuje da ćemo u tom sastavu pobediti”. Uz pozdrav i “srećno” potpisao se.

Pogledao sam ga preko stola, nasmešio sam se. Ne znam kako je on to protumačio, ali posle sednice prišao sam mu i rekao: “Nemamo isti ukus, ali kad bi ovaj forum ili bilo koji njegov član trebalo da mi određuje tim ili savetuje, dao bih ostavku, ne bih se osećao stručnim da radim taj posao”.

Naravno, čovek mi se odmah izvinio, rekao je da nije mislio da se meša u moju nadležnost, ali je to dao kao ,,ideju za razmišljanje”. Odgovorio sam da savesno radim svoj posao, ne primam novac za to, vodi me samo ljubav prema sportu i želja da napredujemo u fudbalu. Moji se principi kose s tim da mi se neko meša u ono o čemu odlučujem i za to odgovaram. Razumeli smo se.

Malo je znano da je Mikica Arsenijević dugo godina amaterski trenirao nižerazredni beogradski klub “Željezničar”. I taj je posao radio u zanosu i s ljubavlju, kao što je sve u životu činio. Igralište “Željezničara” bilo je pokriveno šljakom, kad ne bi bilo kiše, prašina je bila nesnosna. Vetar je kovitlao oblake sitne šljake, udisali su je igrači i trener. Momčilo Lopičić, danas mašinski inženjer, inače tada Željezničara, zadivljeno priča kako je Mikica Arsenijević posle treninga bio napuderisan od prašine, ne samo dres i gaćice, nego i na celom licu:

– “Često sam se pitao šta nagoni nekadašnjeg fudbalskog čoveka koji je bio savezni kapiten, profesor univerziteta. da nas trenira i da pri tome narušava svoje zdravlje. To nije radio ni za slavu ni za novac. Shvatio sam da je on zazidan u sport svoje mladosti, zarobljenik fudbala, i da bez njega ne može ni u tako poznim godinama. Cenili smo to njegovo pripadništvo, ali nas nije “zarazio”. Voleli smo fudbal umerenije od Mikice, valjda smo zato i manje postigli…

 

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao:

1.	PU	10.04.1927	Mađarska	–	Jugoslavija	3-0	(2-0)
2.	KPZ	10.05.1927	Rumunija	–	Jugoslavija	0-3	(0-3)
3.	PU	15.05.1927	Bugarska	–	Jugoslavija	0-2	(0-0)
4.	PU	31.07.1927	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	1-1	(1-0)
5.	PU	28.10.1927	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	5-3	(4-1)
6.	PU	25.03.1928	Mađarska	–	Jugoslavija	2-1	(2-1)
7.	PU	08.04.1928	Jugoslavija	–	Turska	2-1	(2-0)
8.	KPZ	06.05.1928	Jugoslavija	–	Rumunija	3-1	(3-0)
9.	OI	29.05.1928	Jugoslavija	–	Portugal	1-2	(1-1)
10.	PU	28.10.1928	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	7-1	(1-1)
11.	KPZ	10.05.1929	Rumunija	–	Jugoslavija	2-3	(2-1)
12.	PU	19.05.1929	Francuska	–	Jugoslavija	1-3	(1-2)
13.	PU	28.06.1929	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	3-3	(2-2)
14.	BK	06.10.1929	Rumunija	–	Jugoslavija	2-1	(2-0)
15.	PU	28.10.1929	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	4-3	(2-0)
16.	BK	13.04.1930	Jugoslavija	–	Bugarska	6-1	(2-1)
17.	KPZ	04.05.1930	Jugoslavija	–	Rumunija	2-1	(2-0)
18.	SP	14.07.1930	Jugoslavija	–	Brazil	2-1	(2-0)
19.	SP	17.07.1930	Jugoslavija	–	Bolivija	4-0	(1-0)
20.	SP	27.07.1930	Urugvaj	–	Jugoslavija	6-1	(3-1)
21.	PU	03.08.1930	Argentina	–	Jugoslavija	3-1	(3-1)
22.	BK	16.11.1930	Bugarska	–	Jugoslavija	0-3	(0-2)
23.	BK	19.04.1931	Jugoslavija	–	Bugarska	1-0	(1-0)
24.	PU	21.05.1931	Jugoslavija	–	Mađarska	3-2	(1-1)
25.	BK	28.06.1931	Jugoslavija	–	Rumunija	2-4	(1-1)
26.	PU	25.10.1931	Poljska	–	Jugoslavija	6-3	(5-2)
27.	PU	24.04.1932	Španija	–	Jugoslavija	2-1	(2-1)
28.	PU	03.05.1932	Portugal	–	Jugoslavija	3-2	(2-1)
29.	PU	05.06.1932	Jugoslavija	–	Francuska	2-1	(1-1)
30.	BK	26.06.1932	Jugoslavija	–	Grčka	7-1	(3-1)
31.	BK	30.06.1932	Jugoslavija	–	Bugarska	2-3	(0-2)
32.	BK	03.07.1932	Jugoslavija	–	Rumunija	3-1	(3-1)
33.	PU	09.10.1932	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	2-1	(1-1)
34.	PU	03.04.1933	Jugoslavija	–	Španija	1-1	(0-1)
35.	PU	07.05.1933	Švajcarska	–	Jugoslavija	4-1	(2-1)
36.	PU	06.08.1933	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	2-1	(0-0)
37.	PU	10.09.1933	Poljska	–	Jugoslavija	4-3	(1-2)
38.	KSP	24.09.1933	Jugoslavija	–	Švajcarska	2-2	(2-0)
39.	PU	18.03.1934	Bugarska	–	Jugoslavija	1-2	(0-2)
40.	PU	01.04.1934	Jugoslavija	–	Bugarska	2-3	(0-0)
41.	KSP	29.04.1934	Rumunija	–	Jugoslavija	2-1	(1-0)
42.	PU	03.06.1934	Jugoslavija	–	Brazil	8-4	(2-2)
43.	PU	26.08.1934	Jugoslavija	–	Poljska	4-1	(2-0)
44.	PU	02.09.1934	Čehoslovačka	–	Jugoslavija	3-1	(3-0)
45.	BK	17.06.1935	Jugoslavija	–	Rumunija	2-0	(1-0)
46.	BK	20.06.1935	Jugoslavija	–	Grčka	6-1	(2-1)
47.	BK	24.06.1935	Bugarska	–	Jugoslavija	3-3	(2-2)
48.	PU	18.08.1935	Poljska	–	Jugoslavija	2-3	(2-0)
49.	PU	06.09.1935	Jugoslavija	–	Čehoslovačka	0-0	(0-0)
50.	KPZ	10.05.1936	Rumunija	–	Jugoslavija	3-2	(1-1)
51.	PU	12.07.1936	Turska	–	Jugoslavija	3-3	(2-2)
52.	PU	06.09.1936	Jugoslavija	–	Poljska	9-3	(5-0)
53.	PU	13.12.1936	Francuska	–	Jugoslavija	1-0	(1-0)