Ive Jerolimov

Reprezentativci

Jerolimov Ive

Ime i prezime

Ive Jerolimov

Rođen

30/03/1958

Mesto u timu

Odbrana

Utakmica za reprezentaciju

6

Golova za reprezentaciju

–

Debitovao

27/09/1980

Igrao u klubovima

NK Nehaj (Senj),
NK Rijeka (Rijeka),
NK Hajduk (Split),
Cercle Brugge SV (Bel)

Rođen 30. marta 1958. u Preku kod Zadra, Hrvatska.

Karijeru je počeo u NK Nehaj iz Senja (1976-77), ali se potpuno afirmisao u NK Rijeka (1978-1982), za koju je na 106 prvenstevnih mečeva postigao 7 golova. Član ekipe koja je osvojila jedina dva trofeja NK Rijeka u bivšoj SFRJ – Kup maršala Tita (1978, 1979). Na vrhuncu karijere, kao reprezentativac, prelazi u splitski Hajduk (1982-1987). Odigrao je 69 prvenstvenih utakmica i postigao 12 golova. Učestvovao u osvajanju dva Kup maršala Tita (1984,1987). Karijeru završava u belgijskom Cercle Brugge SV (1987-1989).

Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao na šest utakmica i bio u sastavu “plavih” na Svetskom prvenstvu 1982. u Španiji. Debitovao je 27. septembra 1980. u Ljubljani protiv Danske (2:1), a oprostio se od “plavih” 17. novembra 1982. u Sofiji protiv Bugarske (1:0).

Prvenstvene utakmice u klubovima u kojima je nastupao :

Season	Club	Country	Level	GP	GS
1988-89	Cercle Brugge SV	BEL	1	13	2
1987-88	Cercle Brugge SV	BEL	1	14	4
1986-87	NK Hajduk Split	YUG	1	18	3
1985-86	NK Hajduk Split	YUG	1	15	1
1984-85	NK Hajduk Split	YUG	1	1	0
1983-84	NK Hajduk Split	YUG	1	19	4
1982-83	NK Hajduk Split	YUG	1	16	4
1981-82	NK Rijeka	YUG	1	31	2
1980-81	NK Rijeka	YUG	1	32	2
1979-80	NK Rijeka	YUG	1	24	1
1978-79	NK Rijeka	YUG	1	19	2
Career Totals:				202	25

Utakmice reprezentacije Jugoslavije u kojima je nastupao :

KSP	27.09.1980	Jugoslavija	–	Danska	2-1	(2-1)
KSP	15.11.1980	Italija	–	Jugoslavija	2-0	(1-0)
PU	25.03.1981	Jugoslavija	–	Bugarska	2-1	(2-1)
KSP	29.04.1981	Jugoslavija	–	Grčka	5-1	(3-0)
KSP	21.11.1981	Jugoslavija	–	Luksemburg	5-0	(2-0)
KEP	17.11.1982	Bugarska	–	Jugoslavija	0-1	(0-1)

1966

Na današnji dan, 19. februara 1966. u Šapcu je rođen Miroslav Đukić, nekadašnji istaknuti reprezentativac Jugoslavije i jedno vreme selektor najpre "Orlića", a zatim i najbolje selekcije Srbije.

Započeo svoju igračku karijeru igrajući za klub iz svog rodnog grada FK Mačva u kojem je vrlo brzo stvorio ime, pa su beogradski rivali Crvena zvezda i Partizan počeli da se otimaju oko njega, ali on je umesto njih izabrao FK Rad, kao klub koji je tada bio tek u usponu. Bio je to neočekivani izbor, ali Đukić je i kasnije nastavio da čini stvari na svoj način.

Vođen sličnim razmišljanjem on je 1990. godine potpisao za špansku La Korunju koja je tada bila u drugoj ligi, ali Đukićeva odluka ubrzo se pokazala opravdanom. Deportivo se plasirao u špansku Primeru već sledeće godine, a ubrzo je počeo da se takmiči i u evropskim takmičenjima. U sezoni 1992/93 Đukić je bio proglašen za najboljeg stranog igrača u španskoj ligi.

Uvek će ostati emotivno vezan za ovaj klub iz La Korunje, a posebno će mu ostati u sećanju jedan trenutak iz završnice španskog prvenstva 1993/94 godine, kada je Deportivo imao šansu da osvoji titulu. U poslednjoj minuti utakmice protiv Valensije sudija je svirao penal u korist Deportiva. Đukić je preuzeo odgovornost, ali je promašio penal i Barselona je postala šampion Španije.

Od 1996. do 2003. uspešno nastupao za Valensiju. Igračku karijeru završio je na Tenerifima, 2004. godine i mada je mogao da nastavi da igra i posle toga, nadjačala je njegova želja da prihvati nove izazove, tako da je krenuo da se bavi trenerskim radom u Španiji.

Svoju igračku karijeru završio je na Tenerifima, 2004, i mada je mogao da nastavi da igra i posle toga, nadjačala je njegova želja da prihvati nove izazove, tako da je nastavio da se bavi trenerskim radom

Za nacionalni tim debitovao je protiv Turske u Izmiru (1:1), a u dresu reprezentacije imao je ukupno 48 nastupa i postigao je 2 gola. Učesnik Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj (nije igrao zbog povrede) i Evropskog prvenstva 2000. u Belgiji i Holandiji.

Trenersku karijeru Đukić je uspešno počeo na klupi reprezentacije Srbije do 21 godine koju je predvodio do finala prvenstva Evrope u Holandiji 2007.godine.

26. decembra 2007. izabran za selektora reprezentacije Srbije. Debi kao selektor je imao protiv BJR Makedonije (1:1) u Skoplju 6. februara 2008. Đukić je u naredne četiri prijateljske utakmice zabeležio poraze od Ukrajine (0:2), Rusije (1:2) i Nemačke (1:2) i upisao remi sa Irskom (1:1).

Krajem avgusta 2008. Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije (IO FSS) doneo je odluku da Miroslav Đukić više nije selektor fudbalske reprezentacije Srbije, a da se na njegovo mesto postavlja Radomir Antić, obrazloživši da je smenjen zbog „loših rezultata u prijateljskim utakmicama A reprezentacije, kao i neuspeha na Olimpijskim igrama u Pekingu“. Đukić je na mestu selektora bio samo osam meseci, a ostaće upisano da je smenjen a da nikada nije vodio A reprezentaciju u takmičarskoj utakmici.

Sa klupe vodio Partizan u dva navrata (2007. i 2017-18), belgisjki Muskron (2009), španski Herkules (2011), Valjadolid (2011-13), Valensiju (2013), Kordobu (2014-15), Al-Shabab (2017)