Kada je Srbija potukla Nemačku, Dragoslav Stepanović je očekivao visok let „orlova“.
Naš dugogodišnji trener u Bundesligi na kraju se silno razočarao posle eliminacije reprezentacije sa Mundijala.
Reprezentacija Srbije je takmičenje na Mundijalu završila kao poslednja u grupi. Da li je takav rezultat, za vas, uspeh ili neuspeh „orlova“?
– Ako se dožive porazi od Gane i Australije, ne prođe se dalje iz ove grupe, to se, po mom mišljenju ne može oceniti kao uspeh. Pogledajte kakve igrače imamo u ekipi: Vidić, Ivanović, Krasić, Jovanović, Stanković, sve same ekstrazvezde. Za takav tim bi trebalo da bude uobičajena stvar da se plasira na SP i EP, a ne da se to oceni kao neverovatan uspeh. Na kraju, mislim da je selektor Antić mnogo toga uradio, pogotovo na marketinškom i medijskom planu, otkako je preuzeo reprezentaciju, vratio je publiku na stadione, ali je Mundijal pokazao da na terenu nismo daleko odmakli u odnosu na period kada je Klemente vodio ekipu. Nismo izvukli pouke iz tog doba, nismo uradili temeljnu analizu ranijih neuspeha, i to nas je skupo koštalo.
Da li su „orlovi“ kasno doleteli na poprište Mundijala?
Za period ispravne adaptacije bi trebalo da je ekipa najmanje nedelju dana ranije došla u Južnu Afriku, pogotovo to važi za oblast gde je skoro 2.000 metara nadmorske visine, jer su tu specifični uslovi za igru. Doživeo sam tako nešto u Kini, to nije sitnica preko koje se olako prelazi.
Utisak mnogih je da naši fudbaleri nisu bili dobro fizički spremni za SP, da li delite to mišljenje?
Konstatacija da ekipa nije bila dobro fizički spremna je potpuno ispravna. Nas su nadigrali u drugom poluvremenu Nemci sa 10 igrača, pa onda Australija. Nemam uvid šta se i kako radilo, ali je očigledno da su pripreme bile prekratke.
Kako ocenjujete taktičku postavu igre selekcije Srbije u tri mundijalska meča?
Pokazalo je i ovo SP da mi imamo individualno izvanredan tim, ali da nismo takmičarska ekipa. Odigrali smo od šest poluvremena ukupno, samo dva dobra (prvo protiv Nemaca i Australije), dok su ostala četiri bila izuzetno loša. Međutim, trebalo bi da se vratimo malo unazad: mi smo i u finišu kvalifikacija počeli da padamo, da gubimo igru, mučili smo se sa Austrijom u Beogradu, pa su nam Francuzi sa igračem manje uzeli bod, od Litvanije smo izgubili, na pripremama je bilo dosta slabo. Nešto je tu očigledno prestalo da funkcioniše, nismo iskristalisali tim kako treba za SP. Sudeći po izjavama Antića, nisam siguran da li on uopšte ima volje da nastavi dalje sa reprezentacijom, ali će posle ovoga biti tri puta teže vratiti tim na staze uspeha i poverenje nacije.
Da li nas je saplela i psihologija? Pobedili smo na papiru jačeg, poraženi od dve nominalno slabije selekcije?
Prva utakmica protiv Gane je bila prekretnica. Taj meč nismo smeli da izgubimo, posle toga je bilo jako teško. Nemci su nas sami motivisali, što svojom dobrom igrom protiv Australije, što stvorenim strahom kod naših igrača od eliminacije. I onda protiv Australije, kada nas je pobeda vodila dalje, a otvorio nam se „kostur“ čak do polufinala da me danas jeza hvata, opet smo se sapleli, promašili pet-šest „zicera“ u prvih 45 minuta. Tim koji u grupi izgubi od Gane i Australije, nema pravo da priča o nečem boljem, da se žali na sudije…
