11 razloga za ostavku
Dočekan je kao spasilac iako mnogi nisu verovali u njegovu stručnost. Na crvenom tepihu koji je pred njim postavljen nedostajale su samo latice ruža pa da se doček pretvori u bajku.
Bajku čiji je završetak oslikan rečima poslanika u Skupštini Jugoslavije devedesetih godina negde posle ponoći: -“Samo se vi smejte, priča će imati tužan kraj”…
Smešio se i Siniša. I danas se smeši dok svi tugujemo. A postoji bar jedanaest razloga zbog kojih bi morao da ode. Odmah, ne čekajući da ugovor istekne…
Srbija se nije plasirala na Mondijal
Neodlazak u Brazil ostaviće srpski fudbal bez najmanje šest miliona evra, a naciju bez još jedne prilike da bar godinu do tada i dvadesetak dana za vreme Mondijala veruje da će junaci iz Montevidea konačno dobiti istinske naslednike. Siniša Mijalović kao selektor najodgovorniji je po prirodi funkcije za fijasko.
Uništio je kult reprezentacije
Teško da će Siniša Mihajlović ikad shvatiti šta je to kult reprezentacije. Nije to oblačenje u odela prilikom putovanja, pevanje himni ili aplaudiranje protivničkoj…
Sve su to sporedne stvari od kojih se lepo oblačenje podrazumeva, kult je više od toga. Kult reprezentacije je pre svega selektorovo poštovanje prema naciji zbog koje vodi reprezentaciju u kojoj igraju najbolji, najspremniji, najdisciplinovaniji, najkvalitetniji.
Kult reprezentacije nekada su stvarali Dragan Stojković Piksi, Predrag Mijatović, Dejan Stanković, Nemanja Vidić, Ivica Dragutinović, Mladen Krstajić…
Siniša Mihajlović bio je taj koji je sve to rušio: na putovanjima je zavrtao nogavicu trenerke jer mu je bilo vrućina, za vreme himne je žvakao žvaku, Nemcu Jeremisu pljunuo je u usta, non stop je držao telefon kraj ušiju kad bi prolazio pored novinara, nikome nije znao da kaže dobar dan…Umesto ličnim primerom, kao selektor kult je pokušao da stvori primoravanjem igrača da potpisuju odredbe pravilnika koji nigde na svetu ne postoji.
Postavio sebe iznad reprezentacije
Može Siniša Mihajlović da bude prepotentan koliko hoće, ali u reprezentaciji on je trebalo da bude komandant fudbalske vojske, a ne privatni vlasnik prava da radi šta hoće i kako samo on misli da treba. Počeo je pozivanjem 28 igrača pod zastavu na turneju po Evropi u predvečerje prvenstva Starog kontinenta, a prvog je oterao ne zbog slabe igre, već zbog nepevanja himne. Da je imao autoritet i da je pevanje himne jedan od osnovnih preduslova za igranje u reprezentaciji, Mihajlović bi uspeo da objasni Ljajiću koliko je značajno da bude član porodice po bilo koju cenu. Selektor mora da bude i pedagog i autoritet, naravno pre svega stručnjak za to što radi.
I kad je kasnije izostavljao Ivanovića iz tima pokazao je da u celoj priči o reprezentaciji vidi samo sebe. Dozvolio je sebi da izjavi kako Nemanja Vidić treba da njega da zove i kaže da hoće da igra, umesto da bude obrnuto…
Nije formirao kostur ekipe
Od prvog dana Siniša Mihajlović je lutao. Posle prvih 28 fudbalera, pozivao je uvek bar po dvojicu novih. Nije se dogodilo da dve utakmice, bilo prijateljske ili kvalifikacione počne u istom sastavu. Lutao je i pričao neku svoju priču – u svakoj stavljajući do znanja da je on taj koji odlučuje što nikad i nije bilo sporno. Tvrdoglavo je forsirao pojedine igrače Partizana i Crvene zvezde koji nisu zasluživali pozive u reprezentaciju i koji nisu bili standardni ni u svojim ekipama.
Pozivao je fudbalere kojima kao da je glavna preporuka bila igranje u Italiji… A najboljeg iz Italije Adema Ljajića nije zvao! Drugog najboljeg iz plejade mladih Nemanju Matića iz Benfike takođe je otpisao, umesto da mu bude drago što ima odličnog igrača koji kipti od želje da igra tamo gde mu je i mesto u prvih 11 nacionalnog tima…
Sukob sa Ivanovićem i Kolarovom
Javnim optužbama Ivanovića i Kolarova za poraz od Belgije neposredno posle tog meča pokazao je koliko je nezreo za trenerski posao, a kamoli selektorsku funkciju. Umesto prihvatanja sopstvene odgovornosti koju je apostrofirao tek posle neuspeha u Zagrebu i to reda radi, etiketiranjem najiskusnijih sprao je krivicu sa sebe.
Bar je mislio da je to uradio. Umesto sastanka sa obojicom pokušao je da dokaže da Srbija i bez Ivanovića može da pobedi Makedoniju. Zbog čega ga je sklonio ako svađe nije bilo?
Rečenicom ,,Ti si bek, nećeš nositi broj 11“ hteo je da ponizi Kolarova zaboravljajući da nije poniženje biti bek jer i bek mora neko da bude. Uostalom, i sam je Mihajlović nekad bio bek….
Debakl izdanje u Makedoniji
Da je Siniša Mihajlović to što nije, još posle poraza u Skoplju javno bi rekao – ,,ne ide, izgubismo kvalifikacije, red je da ostanem do kraja, ali nudim ostavku jer sam glavni krivac neuspeha“.
To Mihajlović nije rekao niti će ikad reći jer on nije ni svestan sopstvene odgovornosti u reprezentaciji, savezu, društvu…Makedonija je bez petorice standardnih igrača održala fudbalsko predavanje Srbiji koja takođe nije igrala u najboljem sastavu – ali jer je tako želeo njen selektor Siniša Mihajlović.
Destabilizovao odbranu
Nikad Mihajlović nije objasnio zbog čega je Neven Subotić u drugom, pa čak i trećem planu iako je standardno dobro igrao za Dortmund u Nemačkoj i u Ligi šampiona. Forsirao je Biševca i Nastasića, Maksimovića, davao šansu Tomoviću… Subotić je ostajao na klupi sve do Zagreba kad je konačno dobio priliku da bude član najskuplje evropske odbrane i verovatno jedne od najneuigranijih na Starom kontinentu.
Pun doprinos destabilizovanju zadnje linije dao je Mihajlović i menjanjem golmana. Brkić, Kahriman, Aleksić i Stojković dobijali su pozive, ali nijedan od njih za sebe nije mogao da kaže da je standardan. Pao je Mihajlović na greškama koje je pravio i Vladimir Petrović Pižon… Pametan se uči na tuđim greškama, ili bar ispravlja svoje…
Upropastio i mladu reprezentaciju
Siniša Mihajlović je odgovoran za neuspehe ,,A“, ali ,,zaslužan“ i što se mlada reprezentacija nije kvalifikovala na završni turnir Evropskog prvenstva. Bez ikakve komunikacije sa selektorom mlade reprezentacije Aleksandrom Jankovićem stavio je do znanja da ga ta selekcija ne interesuje čak ni u trenutku kad igra odlučujući meč baraža sa Englezima za EP.
Da je Subotić igrao za ,,A“ tim u Skoplju, a Nastasić za mladu u Kruševcu, da je Jankoviću dozvoljeno da računa na Lazara Markovića, Filipa Đuričića, Nikolu Maksimovića, sigurni smo da bi Srbija danas bila učesnik EP u Izraelu 2013.
,,A“ reprezentaciju jeste podmladio, ali je mladu unazadio.
Selektor nije taktičar
Siniša Mihajlović je nekoliko puta viđen sa svojim saradnicima kako analizira šeme i postavke igrača na papiru pre i za vreme treninga. Za vreme utakmice njegova kombinatorika još nijednom nije došla do izražaja.
Levog veznog je menjao levi vezni, zadnjeg veznog – zadnji vezni, centarfora – centarfor…
Bezidejnost ili odsustvo hrabrosti da pravim iznenađenjem stigne do prevage na terenu, svejedno je, tek Siniša Mihajlović potezima sa klupe za vreme utakmice još ni na jednoj nije pokazao svoju ulogu u ekipi.
Preplaćen za ono što daje
Hrvatski mediji objavili su pre nekoliko dana analizu o plaćenosti selektora reprezentacija sa prostora bivše SFRJ. Siniša Mihajlović najplaćeniji je trener sa 420.000 evra godišnjom platom, bar tako je tvrdio Jutarnji list, a Igor Štimac ima 360.000. Čedomir Janevski, selektor Makedonije godišnje zaradi 40.000 evra! Svaki dalji komentar je izlišan…
Poruke sa Maksimira
Sve i svašta su navijači skandirali sa tribina Maksimira, ali poslednjih desetak minuta pažnju su posvetili selektoru Srbije.
,,Siniša, stidi se, Siniša stidi se“, ,,Siniša ostani“, ,,Siniša ustašo“ i na kraju aluzija na zbivanja na terenu: ,, Da sam Srbin, ubio bih se“.
Shvatili smo to kao reakciju na igru Srbije, nikako drugačije… Da li je bilo šta shvatio i Siniša Mihajlović?
