Analiza: Devet hiljada kilometara u oFSSajdu

Iza srpskog fudbala ne stoji ni odlazak na Mundijal, ni odlazak na Olimpijske igre, nego dve Kalenić pijace…

Posle crnog oktobra, serijskih poraza Orlova i nemilih dešavanja u Kruševcu, najpopularniji sport kod nas personifikuje putnik namernik koji sa šaniranom, pijačnom garderobom, bez avionske karte u džepu i bez novca, pokušava da se domogne Brazila.

Tom virtualnom putniku namerniku sigurno bi neko od najbližih poručio u startu da je njegova nemoguća misija osuđena na propast, dok onima koji vedre i oblače na Terazijama 35 i drugim najvećim fudbalskim insitucijama niko nema hrabrosti da javi kako su uprskali stvar. Totalno…

Iza srpskog fudbala ne stoji ni odlazak na Mundijal, ni odlazak na Olimpijske igre, nego dve Kalenić pijace…

Ove reči nekadašnjeg selektora Miroslava Đukića, tamo negde polovinom 2008. godine, mnogi su protumačili kao pokušaj naivnog disidenta da sruši vladavinu dugogodišnjeg predsednika FSS-a Tomislava Karadžića. Mnogi su se podsmevali legendarnom štoperu koji je u međuvremenu postao respektabilno trenersko ime na Iberijskom poluostrvu, ostvaren čovek i u novom pozivu…

Sada se većina kune u njegove reči, jer posle crnog oktobra, serijskih poraza i nemilih dešavanja u Kruševcu, najpopularniji sport kod nas personifikuje putnik namernik koji sa šaniranom, pijačnom garderobom, bez avionske karte u džepu i bez novca, pokušava da se domogne više od 9.000 kilometara dalekog Brazila.

Ipak, tom virtualnom putniku namerniku sigurno bi neko od najbližih poručio u startu da je njegova nemoguća misija osuđena na propast, dok onima koji vedre i oblače na Terazijama 35 i drugim najvećim fudbalskim insitucijama niko nema hrabrosti da javi kako su uprskali… Kada medijska oluja, usmerena pre svega ka selektoru Siniši Mihajloviću, bude utihnula, predsednik FSS-a Tomislav Karadžić slavodobitno će istaći kako nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda, odnosno da je on sa svojim timom najbližih saradnika uradio mnogo na polju infrastrukture i imidža srpskog fudbala.

Biće to samo još jedan dokaz da vremešnog privrednika iz Subotice veliki broj običnih smrtnika ne smatra uzalud produktom davno prevaziđenog sistema jednoumlja. Od takvih epiteta Karadžić teoretski uporno beži već četiri godine, ali praktično dokazuje da je na Terazijama 35 on „sve i svja“. A sa jednim Karadžićem, nesumnjivo nekada sposobnim menadžerom, veće šanse da se domogne Brazila ima putnik namernik sa početka teksta.

“Ne mogu da kažem kako Tomislav Karadžić loše vodi Savez. Deluje uvek smireno i odmereno, kao da u svakom trenutku zna šta radi. Međutim, mislim da će njemu glave doći saradnici. Sa generalnim sekretarom Zoranom Lakovićem završava se krug sposobnih. Meni ne ide u glavu da čovek takvog imena, sa takvom golmanskom karijerom kao što je Ivan Ćurković, retko iskazuje svoje mišljenje i stav” poruka je poznatog srpskog menadžera i prvog čoveka Rada Ranka Stojića.

Ali Karadžiću je lako da se ne obazire na svoju nedoslednost, kao i da ne vidi totalnu propast koja se ukazuje na našem fudbalskom horizontu, pošto je sa nekoliko poteza matirao opoziciju u povoju i svoje dojučerašnje oponente (Savo Milošević i Đorđe Stefanović) ubedio da rade za njegovu, odnosno „našu stvar“. S malom količinom slanine namamio ih je u mišolovku sitnih interesa i funkcija, demonstirajući sposobnost koja mu je pomogla da dugo vlada. Dok u komšijskoj Hrvatskoj udaraju u šerpe i lonce prilikom svakog pomena Zdravka Mamića, čoveka koji ima velike zasluge za serijske uspehe Kockastih, ovde se sve svodi na agresivne medijske nastupe Milovana Đorića.

Ostali, dovoljno pismeni da stalno upotrebljavaju floskulu „treba nas sad podržati jer smo na novom početku“, konzumiraju benefite koji im je širokogrudo omogućio Tomislav Karadžić, pristaju da budu saučesnici u svemu što ne valja.

A ne valja mnogo toga…

Posle Đenove, kada je bilo reči da je huliganima konačno odzvonilo, desio nam se Kruševac. Posle neuspeha Pižonove Srbije desio nam se slom sa Mihajlovićem, prvim pikom Tomislava Karadžića. Dešava nam se i to da seniorska reprezentacija ostvari osam pobeda u poslednjih 28 međunarodnih mečeva. Dešava nam se i to da mlada selekcija drugi put uzastopno ne uspeva da se domogne završnice Evropskog prvenstva, da je najtrofejniji klub u dugu više od 40.000.000 evra, a da petostruki uzastopni šampion remi s klubom iz Azerbejdžana proglašava za uspeh.

“Jedan moj prijatelj često govori: srpski fudbal je odavno umro, samo što neće da nam jave. Toliko mogu da kažem posle onog što se desilo u Skoplju”, poručio je nekadašnji selektor Gane Goran Stevanović.

Praktično, slom je počeo još one tužne noći u Nelspruitu, kada su nas Kenguri deganžirali sa Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Rat do istrebljenja između tadašnjeg selektora Radomira Antića i Tomislava Karadžića bacio nas je u živo blato iz koga ne možemo (ili ne može Tole) da se iščupamo. Kao svedok njegovog mandata zauvek će ostati velelepna kuća fudbala u Staroj Pazovi, ali i neprestana igranka sa selektorima koja bi od „Toleta dželata“ mogla da napravi „Toleta žrtvu“.

Naravno, Karadžić se uvek iskusno pozivao na imaginarni Stručni odbor, na to da nije on odlučivao o sudbinama Đukića, Antića, Petrovića i Mihajlovića, o jedinstvenom stavu svih instanci. Međutim, kao čovek koji je rastao na brojnim važnim funkcijama, predsednik FSS-a je svakog trenutka znao ko mu je od navedenih legendi u kom trenutku bio savršeno potreban. Odlično se snalazio u toj trgovini interesa sve do oktobarskih poraza od Belgije i Makedonije.

Istine radi Tole je rehabilitovao karijeru Radomira Antića, a zatim ga pustio niz vodu kada je iskusni stručnjak pokušao da ograniči njegov uticaj na Terazijama 35. Pižon mu je služio kao garant pokušaja da sa navijačima Crvene zvezde potpiše pakt o nenapadanju, a Siniša kao idealan pokrivač u slučaju novog neuspeha, posebno jer se 75 odsto ispitanih Srba u svim anketama izjasnilo da bi rado videli Bombaredera iz Borova Sela na mestu selektora.

Posle svih tih lomova, tipičnih za ovdašnje podneblje, čuo se samo jednistveni poklič Karadžićevih najbližih saradnika: „Ave, Tole!“

“Znate, Tole je jedna lisica. Nije on naivan, preživeo je taj mnogo toga. Smekšaće on Antića”, antologijske su reči nekadašnjeg potpredsednika FSS-a Dragana Đorđevića.

Međutim, šaniranju stvarnosti konačno je došao kraj! Shvativši da javnost traži njegovu glavu, odnosno da su mediji počeli da mu sabiraju samo greške, Karadžić je pokušao da amortizuje sve učestalije napade na njegovu malenkost. Putem zvaničnog sajta pružio je podršku Siniši Mihajloviću, iako sve nagoveštava da će mladi i netaktični selektor biti jedan u nizu prinetih na Toletov žrtvenik. Tome u prilog idu i reči Ratka Borovnice, dugogodišnjeg člana Izvršnog odbora, poznatog po tome što voli da stalno misli Karadžićevom glavom.

“Vreme je da stručni štab položi račune. U našoj reprezentaciji ima mnogo lutanja. Sve to loše deluje”, poručio je nedavno Borovnica.

Sam sa svojim mislima Karadžić sigurno analizira kako posle fudbalske da izbegne sopstvenu propast. Selektor Mihajlović više nije ćebe kojim može da se pokrije, već samo tanak frotir koji bi trebalo zbaciti i nastaviti dalje. Samo što dalje od ovog nema…

Kao funkcioner velikih sistema predsednik FSS-a je sigurno izračunao da je za poslednja 24 meseca iz ovdašnjeg fudbala odlepršalo blizu 27.000.000 evra (neodlazak na dva velika takmičenja, štetan ugovor s Antićem), te da će nas posle horor slika iz Kruševca ponovo gledati kao na necivilzovanu fudbalsku zemlju koja odbija pruženu ruku iz UEFA.

” I šta sad? Treba da se svi pokupimo i odemo? Jer vi imate garancije da će onda biti mnogo bolje. Dajte, ljudi, nigde nije zapisano da moramo da se plasiramo na Mundijal. Belgija nije igrala na velikom takmičenju 10 godina. Dugo su stvarali ovaj tim, ali naši dečaci su ih pregazili tokom prvog poluvremena. To mi je priznao i njihov predsednik Saveza”, poručio je potpredsednik Ivan Ćurković.

Osloniće se Karadžić na stav jednog od najbližih saradnika, ali će kao nikad pre morati da brine o tome da li je njegov začarani interesni krug dovoljno jak da izdrži ovoliko serijskih neuspeha. Jer u fudbal niko više poverenja nema, još manje u one koji ga godinama vode. Nesvesno Karadžić i njegova svita napravili su od Mirka Poledice i Dragiše Pejovića vizionare koji su javno govorili o svim anomalijama i problemima koji su nam ponovo odložili fudbalsko bolje sutra.

Najpopularniji sport u Srbiji više nema junake. Nisu to ni Karadžić ni Lukić, ni Mihajlović ni Antić, ni Lazar Marković ni Luka Milivojević… Ostala je samo istina da ćemo Brazil teško videti, da smo fudbalska provincija u kojoj su trenutno najzanimljiviji zaštićeni svedoci, oni koji govore o nameštenim utakmicama u poslednjih 10 godina. Reč je o Bojanu Radovanoviću, nekadašnjem predsedniku BASK-a i Novog Pazara.

Govor brojki

2,2 miliona evra izgubiće FSS zbog štetnog ugovora sa Radomirom Antićem
4 selektora promenili smo u poslednje dve godine
8 pobeda u 28 poslednjih mečeva ima reprezentacija Srbije
18 miliona evra izgubićemo za četiri godine u slučaju da se ne plasiramo na Mundijal u Brazilu 2014, pošto smo već propustili ovogodišnje Evropsko prvenstvo

Namerno izdvojeno

Članovi našeg poslednjeg velikog tima, koji je na Mundijalu u Francuskoj 1998. stigao do osmine finala, uglavnom su distancirani od srpskog fudbala. Mnogi od njih su uzalud potrošeni, pošto su izgubili bitke s ljudima koji godinama vedre i oblače na brojnim funkcijama.

Što je još poraznije, nemaju nameru da se vraćaju. Ovo je priča o njihovim iskustvima u ovdašnjem fudbalu, posebno ako se zna da u Hrvatskoj na najodgovornijim funkcijama njihovi ispisnici Šuker i Štimac, dok su Crnoj Gori aktuleni Dejan Savićević i Dragoljub i Branko Brnović.

Dragan Stojković – bio predsednik FSS-a i Crvene zvezde. Sa crveno–belima osvojio dve duple krune i dva puta igrao Ligu Evrope. Pod misterioznim okolnostima napustio Ljutice Bogdana. Trenutno je trener u Japanu i ne razmišlja o povratku u ovdašnji fudbal.

Miroslav Đukić – srpski trener sa najvišim rejtingom u Evropi. Pod njegovim vođstvom mlada reprezentacija Srbije je igrala finale Evropskog prvenstva 2007. godine. Ostavio i odličan utisak u Partizanu. Međutim, prognan je pošto se javno zamerio šefu Karadžiću. Ima odlične rezultate u Španiji, gde trenutno predvodi Valjadolid. Ne razmišlja o povratku.

Vladimir Jugović – u dva navrata obavljao funkciju potpredsednika Crvene zvezde. Otišao sa Marakane posle sukoba sa Ilijom Ivićem i nekadašnjom sivom eminencijom kluba Dragim Mićovićem. Trenutno živi u Beču i bavi se menadžerskim poslom. Ne razmišlja o povratku u srpski fudbal.

Slaviša Jokanović – odveo Partizan u Ligu Evrope posle osvojene duple krune, a zatim dobio otkaz. Javno kritikovao rad Dragoljuba Vukadinovića, dugogodišnjeg člana Uprave Partizana i bliskog prijatelja Tomislava Karadžića. Trenutno radi na Tajlandu i ne razmišlja o povratku.

Siniša Mihajlović – na putu da postane bivši. Trenutno, bar za javnost, ima podršku Tomislava Karadžića. Istina, zasad ima očajan bilans na klupi Orlova. Nije uspeo sa nasilnim podmlađivanjem, iako je do Skoplja javnost imala veliko poverenje u njega.

Ads Blocker Image Powered by Code Help Pro

Ads Blocker Detected!!!

We have detected that you are using extensions to block ads. Please support us by disabling these ads blocker.

Powered By
Best Wordpress Adblock Detecting Plugin | CHP Adblock
error: Sadržaj sajta je zaštićen od kopiranja!