Dok većina fudbalera zimsku pauzu koristi da otputuje u neko egzotično letovalište, Neven Subotić pomaže siromašnima. Srpski fudbaler Neven Subotić iskoristio je pauzu u Bundesligi da poseti Etiopiju gde je pre nekoliko meseci pokrenuo projekat izgradnje bunara sa vodom za piće u siromašnim područjima. Na 42 stepena Celzijusa, Subotić sa saradnicima iz svoje humanitarne fondacije obilazi prašnjave puteve Tigraj regiona, u severnom delu jedne od najsiromašnijih država sveta. "Ne postoji druga alternativa za mene. Gore je ležati pored bazena. Ovo je prava stvar", rekao je 29-godišnji defanzivac Borusije Dortmund.  Subotić je već peti put u Etiopiji.  "Kada dođem ovde, osećam se kao kod kuće, jer srećem sjajne ljude. Osećam prijateljstvo, svi želimo da živimo u boljem svetu, a svi imamo isti cilj: da stvorimo svet u kojem će naša deca i buduće generacije imati pristojan život", ističe Srbin.  [embed]https://www.youtube.com/watch?v=AkYPmtY5Mt4[/embed] Posle četvoročasovne vožnje automobilom Subotić stiže u školu Adi Azer u gradu Hazien, blizu granice sa Erirejom. Meštani su ga toplo dočekali sa nekoliko transparenata podrške, a deca bleštavih očiju.  Temperatura je već 45 stepeni, deca se vraćaju na nastavu, sve stolice u učionicama su popunjene, ali to nije bio uvek slučaj.  "Nekada su đaci putovali satima kako bi doneli kući vodu za piće, pa su izostajali sa časova. Ali sada ovde imamo vodu i oni mogu normalno da pohađaju školu. To je veliki napredak", kaže učitelj engleskog Šivajneš.  Čista voda i hrana su dragocena roba u Etiopiji, pa Subotićeva fondacija pomaže u izgradnji bunara u zabačenim mestima. U proteklih pet godina, u saradnji sa lokalnim partnerima, izgrađeno je više od 100 bunara za vodu.  "Voda je život. Svakom je neophodan pristup čistoj vodi, posebno ljudima u ruralnim delovima, gde je voda osnova zdravlja, obrazovanja i njihove budućnosti. Zbog toga smo ovde. Voda je čista i sveža", objašnjava Subotić.   Održavanje i čuvanje bunara je povereno meštanima, koje Subotić voli da dobro upozna.  "Deca i učitelji imaju glavnu ulogu u ralizaciji projekta. Mene emotivno ispunjva priča o lokalnoj deci, igranje i druženje s njima. Zajedno se smejemo, uživamo mogo u ovim trenucima", dodaje srpski fudbaler.  Nakon povratka u kamp u mestu Šire, udaljenom nekoliko sati vožnje, nakon večera planira se naredni dan u maloj hotelskoj sobi.  Pre nego što se sunce podigne visoko, posle kratkog doručka tim je već u pokretu. Ispred njih je nekoliko sati vožnje. Subotiću to ne smeta.  "Moja porodica se uvek trudila da pomogne familiji i ljudima u zajednici. Pomagali su ljudima pogođenim ratom, kojima su bili potrebni lekovi i hrana. To je ostalo usađeno u meni, na sreću nisam izgubio taj osećaj, duboko je u meni od detinjstva", kaže Subotić čija je porodica izbegla iz Bosne u Nemačku tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.  Najviše ga usrećuje pomaganje deci.  "Deca imaju ogromnu moć, mogu da probiju naizgled neprobojne barijere. Za mene je ogromno bogatstvo videti šta ljudi rade kako bi maksimalno iskoristili svoj život. Otrežnjujuće je kada u Nemačkoj radite i mislite da vam je teško, a onda shvatite da vaši problemi u stvari to i nisu, kada vidite sa čime se ljudi ovde suočavaju", iskren je Subotić.  Neće dugo trajati zimska pauza u Bundesligi, Subotić će morati da se vrati u svoj klub i obavezama u Dortmundu.  "Uvek sam želeo da se bavim sa obe stvari – fudbalom i fondacijom. Ne zabavljam se kad ne igram fudbal, ne zabavljam se kada se ne bavim fondacijom. Zbog toga se uvek trudim da radim oboje kad mogu", zaključio je bivši srpski reprezentativac.