Sjajan nastup imala je fudbalska reprezentacija Jugoslavije na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju, a posebno je ostao upamćen njen duel sa selekcijom SSSR-a.
U prvom meču, odigranom 20. jula, plavi su vodili čak sa 5:1, ali su Sovjeti, predvođeni Vsevolodom Bobrovim, inače jednim od najboljih hokejaša SSSR-a svih vremena, u poslednjih 15 minuta uspeli da izjednače rezultat, u možda i najdramatičnijem fudbalskom meču u istoriji olimpizma. Dva dana kasnije, u ponovljenom meču Jugoslavija je sa 3:1 savladala velikog rivala i plasirala se u četvrtfinale.
Na putu do finala Jugoslavija je pobedila Dansku (5:3) i Nemačku (3:1), a u odlučujućem meču za zlatnu medalju protivnik nam je bila lepršava i ubojita reprezentacija Mađarske.
Čuvena mađarska konjica, kojom je komandovao legendarni as Ferenc Puškaš, redom je rušila sve protivnike i na putu do zlatne medalje pobedila svih pet protivnika sa ukupnom gol razlikom 20:2. Najtvrđi otpor sjajnom mađarskom timu pružila je u finalnom meču reprezentacija Jugoslavije.
Sastav čuvenog tima iz Helsinkija – Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Tihomir Ognjanov, Rajko Mitić, Bernard Vukas, Stjepan Bobek i Branko Zebec i danas znaju gotovo svi stariji ljubitelji fudbala na prostorima bivše zemlje.
Mađari su ipak dobili odlučujući meč, a ostalo je u analima da je Beara odbranio penal koji je izveo Ferenc Puškaš.
Evo kako je jugoslovenski golman Vladimir Beara opisao situaciju kada se našao oči u oči sa Puškašom, koji gotovo nikada nije promašio sa bele tačke.
– “Kada je Puškaš namestio loptu i uzeo zalet, ja sam sa sredine gola krenuo malo levo, znajući da on, obično, šutira na tu stranu. On je i hteo da puca levo, ali se predomislio i plasirao loptu u desnu stranu. Očekivao sam takvu reakciju, bacio se na desno, odbio loptu i ponovo pao na nju.”
Najboljem mađarskom fudbaleru svih vremena je pobeda u finalu i zlatna medalja oko vrata pomogla da lakše preboli promašaj sa bele tačke, po sopstvenom priznanju – prvi u karijeri!
– ”Noge su mi bile olovne i dok sam uzimao zalet molio sam se Bogu da ne promašim. Nikad u životu nisam promašio ni jedan kazneni udarac. I baš u finalu olimpijskog prvenstva nisam mogao pogoditi mrežu! Osećao sam da će svi mene okriviti ako ne pobedimo u finalu. Nije prijatno promašiti jedanaeterac, pogotovo ne kod rezultata 0:0. Naravno, promašiti može samo onaj koji puca. Onaj koji ne puca, ne može ni promašiti. Srećom, u drugom poluvremenu je kvalitet došao do izražaja i dobili smo utakmicu 2:0 protiv sjajne ekipe Jugoslavije.” – izjavio je nakon susreta Puškaš.
