Kod Vladimira Petrovića zbogom rekli Aleksandar Luković i Danko Lazović koji se kasnije predomislio, a Nemanja Vidić razočaran kritikama u javnosti otišao posle promašenog jedanaesterca u Mariboru.
Nije prvi put, verovatno ni poslednji da je neko rekao zbogom reprezentaciji pre vremena, a slučaj Filipa Đorđevića koji navodno ne želi više da igra za Srbiju, govori o našem mentalitetu i aktuelnom trenutku u kome sve maske padaju i zapravo pokazuju ko je od kakvog materijala napravljen.
Napadač Lacija, navodno je putem društvene mreže obavestio prijatelja da „ne želi više da igra za reprezentaciju ukoliko ona na njega ne računa ozbiljno” a onda je, naravno, sve isplivalo na površinu. I sve se to događalo u trenucima kada se reprezentacija vraćala sa Krita gde je savladala Grčku a Filip Đorđević nije ulazio u igru…
Vest o njegovom nezadovoljstvu sačekala je stručni štab reprezentacije po dolasku na beogradski aerodrom i sve ostavila bez teksta.
„Uvređeni” Đorđević je brže bolje napustio aerodrom, a da se prethodno nije ni pozdravio sa saigračima, samo je odmahnuo rukom i rekao: „Ćao, svima”. Trebalo je, naime, tada pogledati u oči onima koji su tek saznali za njegov „tvit” i objasniti takav postupak, ali lakše je bilo pobeći.
O razlozima Đorđevima ne vredi ni pričati, jer takav postupak jednostavno nema opravdanja. I on i svi oni pre njega, ali i neke buduće „ljutibabe”, treba da znaju da Srbija nikoga ne moli! Ko sebe ne vidi u službi tima koji broji 20 i kusur igrača, onda i nije vredan dresa reprezentacije. Bez obzira na njegovo ime i prezime.
A pre Filipa Đorđevića „uvređene mlade” su bili i Aleksandar Luković i Danko Lazović iz perioda kada je reprezentaciju vodio Vladimir Petrović, s tim što se Lazović vratio na spisak kod Dika Advokata.
Sećamo se, takođe, i neslavnog oproštaja Nemanje Vidića koji je rekao zbogom reprezentaciji posle promašenog penala u meču sa Slovenijom u Mariboru, u kkvalifikacijama za EP u Ukrajini i Poljskoj. Ljut zbog silnih kritika što se prihvatio zadatka za koji nije bio određen i svojim promašajem praktično zavio reprezentaciju u crno, Vidić je napisao oproštajni govor i prekinuo sve kontakte sa srpskim medijima!?
Reprezentacija se u jednom trenutku smučila i Nevenu Subotiću, pa je tražio od tadašnjeg selektora Siniše Mihajlovića „malu pauzu” kako bi se posvetio obavezama u klubu, a onda je njegovom nasledniku Diku Advokatu definitivno rekao da Srbija nije njegov prioritet. Šta drugo reći nego „hvala i do viđenja”. I njemu i svima koji misle da su iznad reprezentacije i onih koji nose dres sa državnim grbom. A mnogi su upravo i isključivo tom dresu, napravili velike transfere u najjačim evropskim klubovima. Sa velikim novcem, međutim, menja se i svest, nažalost. Kada se stane na novčanik Srbija više nije toliko potrebna…
