Nekadašnji selektor Slobodan Santrač kaže da je neophodno izvršiti duboku analizu…
Reprezentacija Srbije je takmičenje na Mundijalu završila kao poslednja u grupi. Da li je takav rezultat, za vas, uspeh ili neuspeh „orlova“?
– Uspeh je i sam plasman na Mundijal. Privilegija je biti među 32 ekipe, a trebalo bi dobro razmisliti da li imamo igrače za više.
Da li su „orlovi“ kasno doleteli na poprište Mundijala?
Južna Afrika je u istoj vremenskoj zoni, ali na drugoj hemisferi gde vlada zima dok je kod nas leto. Adaptacija je segment kojem se mora pridati velika važnost, pogotovo detaljima o nadmorskoj visini, temperaturi, vlažnosti…
Utisak mnogih je da naši fudbaleri nisu bili dobro fizički spremni za SP, da li delite to mišljenje?
Problem, pored uslova, je što imaš igrače iz različitih liga. Krasić stiže iz punog prvenstva, Stanković, Vidić, Ivanović iz zamora. Jedne moraš da odmaraš, druge da „nagaziš“ pa tako vidimo da bolje izgledaju Južnoamerikanci koji stižu iz punog trenažnog procesa od ostalih.
Kako ocenjujete taktičku postavu igre selekcije Srbije u tri mundijalska meča?
Trčanje i nije suština naših poraza, a taktički smo slabiji bili protiv Gane, odlični protiv Nemaca i u prvom delu sa Australijom. Ali, mi nismo davali golove jer tehnički nismo dobri. Krasić plasira loptu, umesto da je pošalje spoljnom pored golmana, a to je sve odraz psiho-motorike.
Da li nas je saplela i psihologija? Pobedili smo na papiru jačeg, poraženi od dve nominalno slabije selekcije?
Mi kalkulišemo nesvesno, umesto da na takvo takmičenje odemo sa jasnim ciljem. Mora da se odredi koliko ti bodova treba i kako što pre da ih osvajaš, a ne da praviš razliku kako da igraš protiv Gane, a kako protiv Nemačke. Psihološki smo nestabilni, mentalni sklop moramo da menjamo.
