(1968) Francuska – Jugoslavija 1:1

06.04.1968

Marseille (Fra), 06.04.1968.		Stade Vélodrome
Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo		Gledalaca: 35423
Sudija: Erwin Vetter (GDR)
Francuska	1-1 (0-0)	Jugoslavija
Marcel Aubour		Ilija Pantelić 13 (Voj)
Jean Djorkaeff		Mirsad Fazlagić 14 (Sar) (C)
Claude Quittet		Dragan Holcer 11 (Haj)
Bernard Bosquier (C)		Borivoje Đorđević 2 (Par)
Jean Beaza		Blagoje Paunović 2 (Par)
Robert Herbin		Ljubomir Mihajlović 4 (Par)
Jacques Simon		Džemaludin Mušović 10 (Haj)
Charly Loubet		Ivan Osim 11 (Zel)
Nestor Combin		Vahidin Musemić 1 (Sar)
Fleury di Nallo		Dobrivoje Trivić 3 (Voj)
Georges Bereta		Dragan Džajić 23 (Czv)

Selektor		Selektor
Louis Dugauguez		Rajko Mitić 11

Zamene		Zamene
–		–

Strelci		Strelci
1-1 (79′) Fleury di Nallo		0-1 (64′) Vahidin Musemić 1st

Žuti kartoni		Žuti kartoni
–		–

Crveni karton		Crveni karton
–		–

1981

Na današnji dan, 18. aprila 1981. u u Bajinoj Bašti je rođen Milan Jovanović - Lane, strelac prvog gola za reprezentaciju Srbije na Svetskim prvenstvima na utakmici protiv Nemačke (1:0) u Južnoj Africi.

Prve fudbalske korake načinio je u FK Kosmos iz Bajine Bašte, potom nastupa za valjevsku Budućnost, da bi 1999. godine prešao u Vojvodinu. U njoj je ostao do 2003. godine i u tom periodu za Novosađane je na 43 prvenstvenih mečeva postigao 10 pogodaka.

Nakon neuspele internacionalne epizode u ukrajinskom Šahtjoru (2003-2004) gde skoro da uopšte nije nastupao (6 mečeva, 1 pogodak), prelazi u moskovsku Lokomotivu (2004-2006) ali i u ruskom šampionatu ne uspeva da ostavi značajan trag.

Odlazi na probu u belgijski Standard Lijež, gde konačno dobija pravu šansu. U sezoni 2007-08 izabran je za najboljeg fudbalera belgijske lige. Iste godine sa Standardom osvaja titulu prvaka Belgije. To je bila prva titula Standarda posle 1982. godine. Naredne godine sa Standardom osvaja Superkup i drugu uzastopnu titulu.

Nakon završene sezone 2008-09 Jovanović dolazi u sukob sa direktorom Standarda. Posle dve odlične sezone i sjajnih nastupa za reprezentaciju Jovanović je želeo da napusti klub i pređe u neku od kvalitetnijih liga, ali mu uprava to nije dozvolila. Tokom leta 2009. godine, Jovanović je pregovarao sa nekim nemačkim i engleskim klubovima, ali je na kraju morao da ostane u Standardu.

Početkom 2010. godine prihvatio je ponudu engleskog Liverpula u koji je prešao u julu iste godine po isteku ugovora sa Standardom. Međutim, došao je kao želja Rafaela Beniteza, koji je u međuvremenu dobio otkaz a na njegovo mesto postavljen Roj Hodžson. Bio je u njegovoj nemilosti, a potom praktično nije ni igrao od kada je na klupu seo legenda „crvenih“ Keni Dalgliš.

Nakon što je skoro celu sezonu proveo na tribinama Enfilda, Liverpul se dogovorio sa srpskim internacionalcem Milanom Jovanovićem da može da napusti „Enfild“ u prelaznom roku bez obeštećenja.

Početkom avgusta 2011. potpisao dvogodišnji ugovor sa belgijskim Anderlehtom i već u prvoj sezoni osvaja šampionsku titulu i Superkup Belgije. Nakon što je i u drugoj sezoni osvojio titulu u Belgiji, odbija da produži ugovor sa Anderlehtom. U junu 2013. bio na pragu prelaska u kineski Šandong Luneng, koji sa klupe predvodi bivši selektor „orlova“ Radomir Antić, ali je u dogovoru sa porodicom odbio ponudu.

Za seniorsku reprezentaciju je debitovao 2. juna 2007. u Helsinkiju protiv reprezentacije Finske, kada je ušao u igru umesto Marka Pantelića. Uspeo je da se upiše u strelce i postavi konačan rezultat (0:2).

Od dolaska Radomira Antića na čelo reprezentacije postao je standardan u najboljih 11. U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. postigao je pet golova (protiv Austrije, Rumunije i Farskih Ostrva u gostima i dva protiv Rumunije na "Marakani").

Strelac je prvog gola za reprezentaciju Srbije na Svetskim prvenstvima (prvi pod imenom Srbije, iako je reprezentacija Srbije naslednik reprezentacija SCG, SRJ i SFRJ), na utakmici protiv Nemačke (1:0) u Južnoj Africi.

Ukupno je odigrao 44 mečeva za najbolju reprezentaciju Srbije i postigao 11 golova.